Београдско благо у Скупштини града

Ретко виђена дела у ретко доступном простору. Тако би се језгровито могла описати суштина пројекта „Благо нама” Народног музеја у Београду, чија је реализација започета пре неколико дана, отварањем изложбе „Суграђанке” у холу Скупштине града Београда, прве у низу од четири које ће се наћи пред публиком до краја децембра.

После аутопортрета Цуце Сокић и Надежде Петровић и дела Јована Бијелића „Мала Дубравка”, који ће бити изложени до краја јуна, наредне две поставке у истом простору биће археолошке и баштиниће античка веровања, божанства и становнике, док ће на последњој бити представљене скулптуре наших познатих вајара. Све четири приче у вези су са Београдом, било да је у питању ауторство над радовима и мотивима (слике и скулптуре) било порекло артефаката (археолошка збирка). Иницијатива да се све ово деси баш у Скупштини града, обично недоступној јавности, потекла је управо из ове институције. Идеју објашњава Татјана Цвијетићанин, директор Народног музеја.

– „Благо нама” је пројекат којим Народни музејпредставља различите периоде историје и идентитете града Београда, разноврсне појаве које су током времена овај град учиниле великим и важним.Повезаност овог музеја са Београдом је вишеструка, комплексна и нераскидива. Све до оснивања Музеја града, који је доста млађи од нас, ми смо прикупљали све што је пронађено, тако да је наша колекција озбиљна и значајна – каже Татјана Цвијетићанин, посебно истичући ексклузивност места у којем се овај подухват реализује.

– Да би дела која већ извесно време нисмо излагали на неки начин приказали публици, трудили смо се да будемо на различитим пунктовима, од САНУ, преко галерије РТС-а и Прогреса, до Барутног магацина на Тврђави. Овога пута смо у згради споменику културе, специфичном месту које иначе није галерија већ је управни објекат, што је био додатан изазов. Штета је што се у њега обично не улази осим у посебним ситуацијама јер је веома важан за историју нашег града.

Дизајн изложбе је стога посебан, пошто је требало постићи синергију околине са уметничким предметима. Тиме је омогућена потенцијално другачија интерпретација значајних дела наше уметничке историје, од којих нека нису виђена више од деценије (ако се изузму спорадична појављивања на неким поставкама). Пројекту посебан тон даје још нешто. На избор дела, поред стручњака и кустоса, утицаће и сви суграђани који то желе, пошто ће се по један од експоната на свакој наредној изложби наћи управо захваљујући гласовима публике.

– На интернет презентацији и друштвеним мрежама Народног музеја почев од 10. маја, на наш рођендан, када ћемо промовисати и нови изглед сајта, посетиоци ће гласањем бирати, из предложене тематске целине, један од експоната који желе да виде у оквиру сваке нове поставке. Очекујемо да наша публика и на овај начин развије жив дијалог са баштином и потврди да ништа не може да замени сусрет са аутентичним културним добрима.

Здање Старог двора током трајања изложби биће отворено за посетиоце сваке суботе и недеље, у термину од 10 до 17 часова и улаз је слободан. Стручна вођења кроз поставку биће организована у 13 часова. Иницијатива постоји да се простор отвори и радним данима зарад школских посета, о чему одлука још није донета.

М. Димитријевић