Sarajevska „Hagada” preživela ratove

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Čuvena sarajevska „Hagada”, jevrejski iluminirani rukopis koji je u posedu Zemaljskog muzeja BiH još od 1894, biće izložena za Međunarodni dan muzeja 18. maja.

Biće to retka prilika da posetioci vide originalnu „Hagadu”, koja se izlaže samo četiri dana u godini: prvi utorak u julu i avgustu, zatim na Međunarodni dan muzeja u maju i povodom Pashe, velikoj jevrejskog praznika.

Ovo neprocenjivo remek-delo jevrejske umetnosti nastalo je u drugoj polovini 14. veka u Španiji, koju je napustilo nakon proterivanja Jevreja 1492. Preživela je inkviziciju i dva svetska rata, kao i poslednja ratna zbivanja u BiH.

Pre nego što je krajem 19. veka dospela u Sarajevo u vlasništvo porodice Kojen, „Hagada“ je putovala širom Evrope. Početkom 17. veka jedno vreme nalazila se u Italiji kada joj se, praktično, gubi trag.

Prema svedočenju kustosa u Zemaljskom muzeju BiH Ane Marić, put „Hagade” od njenog boravka u Italiji pa sve do kraja 19. veka, kada se obrela u Sarajevu, je nepoznat.

„Zemaljski muzej BiH je ovu svetu jevrejsku knjigu otkupio 1894. od sarajevske porodice Kojen, koja je iz finansijskih razloga odlučila da je proda, i od tada je ona u posedu ovog muzeja”, objašnjava za „Politiku” Marićeva i navodi da je „Hagada” nakon otkupa nakratko bila u Beču radi „utvrđivanja autentičnosti i konzervacije”.

Od kada je vraćena iz Beča nikada više nije napuštala Sarajevo, a postoji nekoliko legendi o tome gde je i kako čuvana tokom dva svetska rata, odnosno sve do 1945. kada se ponovo našla u Zemaljskom muzeju.

Vrlo je protivrečna i priča o njenom spasavanju u proteklom ratu u BiH, jer jedni tvrde da je opstala isključivo zahvaljujući tadašnjem direktoru Muzeja, a drugi to negiraju i navode da je „Hagada” odmah na početku rata jednostavno „sklonjena” na sigurno mesto.

Bilo kako bilo, jevrejski rukopisni iluminirani kodeks danas je, prema mišljenju mnogih, jedan od najvrednijih artefakta Zemaljskog muzeja BiH u Sarajevu i pod posebnim je režimom čuvanja i pohranjivanja.

Marićeva kaže da je teško odrediti da li je „Hagada” najvredniji eksponat među više od četiri miliona artefakta u ovom muzeju, ali je nesporno „najpoznatiji”.

Prema poslednjoj službenoj proceni koja je vršena 1992, vrednost sarajevske „Hagade” dostiže sedam miliona dolara.

Nakon završetka poslednjeg rata u BiH, u Zemaljskom muzeju je, uz pomoć stranih i domaćih investitora, izgrađena posebna prostorija u kojoj centralno mesto zauzima vitrina, posebno zvono pod kojim se nalazi „Hagada”. Cela prostorija, pogotovo zvono, ima posebne bezbednosne i svetlosne uslove.

„Posetioci mogu tokom cele godine svakodnevno da pogledaju kopiju knjige koja je identična originalu, jer se i na kopiji vidi sve, čak i mrlje od vina”, objašnjava ona i dodaje da je sarajevska „Hagada”, šest vekova pošto je napustila Španiju, pronašla svoje konačno odredište u sef-sobi Zemaljskog muzeja BiH.