Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сарајевска „Хагада” преживела ратове

Сарајевска „Хагада” преживела ратове
„Хагада“: кренула из Шпаније 1492, стигла у сарајевски музеј 1894.

Од нашег дописника

Сарајево – Чувена сарајевска „Хагада”, јеврејски илуминирани рукопис који је у поседу Земаљског музеја БиХ још од 1894, биће изложена за Међународни дан музеја 18. маја.

Биће то ретка прилика да посетиоци виде оригиналну „Хагаду”, која се излаже само четири дана у години: први уторак у јулу и августу, затим на Међународни дан музеја у мају и поводом Пасхе, великој јеврејског празника.

Ово непроцењиво ремек-дело јеврејске уметности настало је у другој половини 14. века у Шпанији, коју је напустило након протеривања Јевреја 1492. Преживела је инквизицију и два светска рата, као и последња ратна збивања у БиХ.

Пре него што је крајем 19. века доспела у Сарајево у власништво породице Којен, „Хагада“ је путовала широм Европе. Почетком 17. века једно време налазила се у Италији када јој се, практично, губи траг.

Према сведочењу кустоса у Земаљском музеју БиХ Ане Марић, пут „Хагаде” од њеног боравка у Италији па све до краја 19. века, када се обрела у Сарајеву, је непознат.

„Земаљски музеј БиХ је ову свету јеврејску књигу откупио 1894. од сарајевске породице Којен, која је из финансијских разлога одлучила да је прода, и од тада је она у поседу овог музеја”, објашњава за „Политику” Марићева и наводи да је „Хагада” након откупа накратко била у Бечу ради „утврђивања аутентичности и конзервације”.

Од када је враћена из Беча никада више није напуштала Сарајево, а постоји неколико легенди о томе где је и како чувана током два светска рата, односно све до 1945. када се поново нашла у Земаљском музеју.

Врло је противречна и прича о њеном спасавању у протеклом рату у БиХ, јер једни тврде да је опстала искључиво захваљујући тадашњем директору Музеја, а други то негирају и наводе да је „Хагада” одмах на почетку рата једноставно „склоњена” на сигурно место.

Било како било, јеврејски рукописни илуминирани кодекс данас је, према мишљењу многих, један од највреднијих артефакта Земаљског музеја БиХ у Сарајеву и под посебним је режимом чувања и похрањивања.

Марићева каже да је тешко одредити да ли је „Хагада” највреднији експонат међу више од четири милиона артефакта у овом музеју, али је неспорно „најпознатији”.

Према последњој службеној процени која је вршена 1992, вредност сарајевске „Хагаде” достиже седам милиона долара.

Након завршетка последњег рата у БиХ, у Земаљском музеју је, уз помоћ страних и домаћих инвеститора, изграђена посебна просторија у којој централно место заузима витрина, посебно звоно под којим се налази „Хагада”. Цела просторија, поготово звоно, има посебне безбедносне и светлосне услове.

„Посетиоци могу током целе године свакодневно да погледају копију књиге која је идентична оригиналу, јер се и на копији види све, чак и мрље од вина”, објашњава она и додаје да је сарајевска „Хагада”, шест векова пошто је напустила Шпанију, пронашла своје коначно одредиште у сеф-соби Земаљског музеја БиХ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.