Jednakost za partizane i ustaše, ali ne i za Srbe

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 6. februara – "Ako su izjednačena prava partizana i ustaša iz Drugog svetskog rata, onda se mogu izjednačiti i prava srpskih civilnih žrtava u Hrvatskoj iz proteklog rata." Ovo je danas na konferenciji za novinare u Hrvatskom saboru izrekao srpski zastupnik i potpredsednik SDSS-a Milorad Pupovac, na temu – nepriznavanje statusa i određenih prava porodicama srpskih civilnih žrtava proteklog rata u Hrvatskoj, koje su u svakom pogledu diskriminisane.

O tome govori veliki broj pojedinačnih tragedija čiji su akteri, odnosno žrtve srpski civili širom Hrvatske, bez ikakvog razloga maltretirani, mučeni, proterivani i ubijani. Sudski sporovi na tu temu vode se već godinama pred hrvatskim sudovima, ali se veoma malo uspešno i okončava, pa ostaje činjenica da srpske civilne žrtve ne samo da nemaju tretman kao hrvatske, nego ih službeno i ne priznaju, pa rodbina ima problema i da dokaže da su mrtvi.

Trojica saborskih zastupnika SDSS su se založili za otklanjanje postojeće diskriminacije među civilnim žrtvama proteklog rata u Hrvatskoj i to promenom postojeće zakonske regulative i sudske prakse. Prvi korak u tome, kako je naglasio Milorad Pupovac, jeste "da se te srpske žrtve priznaju".

Razgovoru s novinarima prisustvovalo je i šest žena čiji su muževi odvedeni i likvidirani, a one i dalje neuspešno vode sudske sporove s hrvatskom državom. "Sve kategorije vojnih i civilnih žrtava rata su priznate, osim onih koje predstavljaju ove žene" – rekao je Pupovac i napomenuo da su "sve živele na područjima koja su bila pod kontrolom hrvatskih vlasti".

Prema priči zastupnika Ratka Gajice, u kuću Vujićevih u Novskoj, krajem novembra 1991. godine, upali su pripadnici Hrvatske vojske i ubili Mihajla Šeatovića, Ljubana Vujića, Mišu i Sajku Rašković. Ubistva su bila veoma okrutna, sa sakaćenjima. Počinioci su uhapšeni, ali su posle osam meseci pušteni, a postupak ukinut na osnovu Zakona o aboliciji (iako se on ne može primenjivati na ratne zločine). Supruge ubijenih su polovinom prošle godine izgubile spor za naknadu štete, jer je sud u Sisku ocenio da "pripadnici HV nisu štetu pričinili pri obavljanju vojne službe", pa na kraju moraju plaćati i troškove tog spora od preko hiljadu evra.

Još je strašniji slučaj Dubravke Jagodić iz Virovitice. Dva pripadnika HV-a upala su 10. januara 1992. u njenu kuću, odveli nevenčanog supruga Duška Šaponju (31) i ubili ga, a zatim se jedan od njih vratio i silovao je, iako je uz sebe imala malo dete. Počinioci su uhapšeni i prvo osuđeni na visoke kazne zatvora, ali su posle 16 meseci pomilovani odlukom Franje Tuđmana. Ona još vodi sudski spor u kojem je tužila državu za odštetu.

Slučaj Sonje Grgić govori o "tabu temi", tj. o ubijenim Srbima u Zagrebu. Uveče 23. novembra 1991. iz njene kuće grupa uniformisanih osoba odvela je supruga Bogdana (33) navodno na ispitivanje i od tada mu se gubi svaki trag. Ona namerava da zbog toga tuži državu i zatraži odštetu, ali još ne može, jer prethodno njega treba proglasiti nestalim o čemu postupak nikako da se okonča.

Ova inicijativa SDSS-a je svojevrsni uvod Međunarodne konferencije o utvrđivanju istine posleratnih sukoba koja u Zagrebu počinje za dva dana, a prisustvovaće joj i glavna haška tužiteljka Karla del Ponte.