Vruće-hladno u Pekingu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Hilari Klinton, koja je u Peking doputovala zbog strateškog dijaloga sa kineskim vrhom o međusobnim odnosima, našla se u vrtlogu kontroverze čiji je glavni akter jedan slepi kineski aktivista koji je u sukobu sa svojom vladom.

Njegov slučaj, koji je u suštini novi zaplet na stare teme ljudskih prava, pretvorio se u vrući spor koji nije dobrodošao nijednoj strani, ali koji zbog važnih unutrašnjih razloga i u Pekingu i u Vašingtonu ne može da se jednostavno skloni u stranu.

Kompromis koji je postignut i koji je u jednom momentu izgledao kao američki trijumf, juče je polako počeo da liči na debakl i jedan od najdramatičnijih slučajeva u dugoj istoriji američko-kineskih sporenja oko disidenata.

U svemu je od početka bilo dosta elemenata političkog trilera. Glavni junak, 40-godišnji Čeng Guančeng, iz jednog sela u pokrajini Šendong, postao je državni neprijatelj zato što je podigao glas protiv prinudnih abortusa u okviru kineske politike „jednog deteta”. Posle četiri godine provedene u zatvoru, stavljen je u kućni pritvor u svom selu. Kuća mu je bila opasana visokim zidom sa stražarima ispred nje.

Iako slep, on je 22. aprila uspeo da se tokom noći išunja i posle koškanja sa svojim čuvarima, stigne do očigledno ranije ugovorenog mesta za sastanak sa jatacima, koji su ga potom automobilom prebacili do oko 500 kilometara udaljenog Pekinga.

Odande je kontaktirao s američkim diplomatama, koji su pristali da ga „pokupe” sa dogovorenog mesta u prestonici i prebace u ambasadu, kako je naknadno objašnjeno „iz humanitarnih razloga”, pošto je slep i prilikom bekstva povređen.

Tamo je proveo ukupno šest dana, ali se naglašava da ni u jednom momentu nije tražio politički azil u SAD.

Usledili su potom pregovori sa kineskim vlastima, prilično neuobičajeni jer se Kina po pravilu ne pogađa sa drugim zemljama oko statusa svojih državljana, pogotovo ne u Pekingu.

Popustljivost je protumačena kao želja da se ne pokvari atmosfera uoči pomenutog strateškog dijaloga i za rezultat je imala kompromis po kojem je Čeng posle napuštanja američke ambasade prvo otišao u bolnicu, da bi mu potom bilo omogućeno da se sa porodicom preseli u lučki grad Tjenđin, na oko 45 minuta od Pekinga, gde bi mogao da na miru, bez šikaniranja, studira prava (jer je pre toga bio samouki advokat). Školovanje bi platili Amerikanci, kako je rečeno, privatnim parama.

Čen je prvo prihvatio dogovor, ali se u sredu predomislio. Ne zna se šta ga je uplašilo, tek zatražio je da bude prebačen u Ameriku, i to avionom kojim će se u Vašington vratiti Hilari Klinton.

Usledilo je oštro intonirano saopštenje kineske vlade (namenjeno domaćoj štampi) u kojem je rečeno da je uloga SAD u ovom slučaju „totalno neprihvatljiva za Kinu”, uz zahtev Ministarstva inostranih poslova Vašingtonu da se izvini i da se kazne svi koji su Čenu omogućili da se skloni u američku ambasadu.

Pregovore oko Čena sa američke strane vodila su dva visoka funkcionera: Kurt Kempbel, pomoćnik državnog sekretara za Aziju i Pacifik, i Harold Koh, pravni savetnik Stejt departmenta.

Zbog svega ovoga strateški pregovori su počeli uz izvesne napetosti, mada u uvodnim govorima ni kineski predsednik Hu Đintao ni Hilari Klinton nisu pomenuli ime slepog disidenta.

Predsednik Hu je rekao da Kina i SAD „moraju da znaju kako da uvažavaju jedni druge čak i kad se ne slažu”.

Ovo je tek drugi slučaj da je neki kineski disident dobio utočište u američkoj ambasadi u Pekingu: prethodni je bio 1989. kada je u rezidenciju ambasadora primljen astrofizičar Fang Lizi, optužen da je te godine podstakao studentsku pobunu na Trgu Tjenanmen.

O njegovom odlasku u Ameriku potom je pregovarano čitavu godinu dana. Fang je prošlog meseca ovde preminuo.

Teško je ipak zamisliti da će ovaj spor, ma koliko na prvi pogled zamutio vodu između Pekinga i Vašingtona i bio politički i principijelno važan, dobiti prednost nad suštinskim interesima dve danas najvažnije sile sveta.