Doktori nauka i među nezaposlenima

Srpska naučna dijaspora broji desetak hiljada istraživača koji rade na poznatim naučnim institucijama širom sveta, ali je malo njih angažovano na doktorskim studijama u našoj zemlji. Postoje mnogobrojni modaliteti za njihovo angažovanje koji su u svetu dobro poznati. Jedno od najviše primenjivanih su „sabatical”. Međutim, sistem visokog obrazovanja u Srbiji je zatvoren, zanemarljiv je broj zajedničkih studijskih programa sa stranim univerzitetima i broj stranih studenata, a mobilnost kako nastavnika, tako i studenata, veoma je malog obima.

Predloženu strategiju obrazovanja, u kojoj je podizanje nivoa konkurentnosti srpske privrede i razvoj inovativnosti neposredna veza između doktorskih studija i privrede, treba svakako pozdraviti. Za pohvalu je strateško opredeljenje da će doktorske studije – pored istraživačkih znanja i veština – studentima davati kompetencije za rad u visokom obrazovanju, javnom sektoru i privredi. Predložena strategija sugeriše da posle 2020. godine više od 40 odsto doktora nauka treba da nastavi svoju karijeru u neakademskom sektoru. Kroz saradnju kompanija, države i akademskog sektora u oblastima: fabrike budućnosti, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, razvoj agrara, to jest tehnološke platforme za proizvodnju hrane – treba stvoriti novu generaciju doktora nauka osposobljenih i za razvoj novih tehnologija i za efikasni transfer tehnologija i njihovo uključenje u proizvodni sistem Srbije. Malim i srednjim preduzećima i drugim privrednim subjektima treba omogućiti da pod povoljnim poreskim olakšicama zapošljavaju doktore nauka i ulažu u istraživanja kroz doktorske studije.

Problem je, međutim, u tome što doktori nauka nisu prepoznati na tržištu radne snage kao resurs za obavljanje poslova najvišeg nivoa znanja i veština.

Prema nedavno objavljenim podacima Udruženja studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije, 64 odsto studenata doktorskih studija u Srbiji smatra da nema perspektive u zemlji, a više od 36 odsto ozbiljno planira da napusti Srbiju. Istraživanje tog udruženja je pokazalo da skoro polovina anketiranih nema posao i smatra da će ga teško pronaći. U anketi o stanju na doktorskim studijama u Srbiji učestvovalo je 577 studenata doktorskih studija, što je približno deset odsto od ukupnog broja studenata na doktorskim studijama u Srbiji.

Strategija obrazovanja trebalo bi da obuhvati i segment zapošljavanja doktora nauka kojih ovih dana ima i među nezaposlenima.

Neophodni su instrumenti i dodatne mere kojima bi se otklonile neprilike koje se sastoje u sledećem: a) nije dovoljno razvijena društvena svest o potrebi da se kroz doktorske studije obrazuju specijalisti najvišeg nivoa obrazovanja potrebni u svim oblastima života i rada; b) tržište rada ne prepoznaje doktorske studije kao najviši obrazovni nivo; v) u drugim sektorima nisu iskazane potrebe za doktorima nauka.

Ako se ništa ne bude činilo na ovom planu, odlazak studenata iz Srbije će se nastaviti u za nas nepovoljnim razmerama. Zemlje EU, inače, imaju strategiju i odgovarajuće instrumente kojima privlače najtalentovanije studente na doktorske studije, te im pružaju izvanredne uslove za istraživanje i, potom, zapošljavanje.

*Profesor Univerziteta u Beogradu