Ko će odgovoriti Ahtisariju

Plan Martija Ahtisarija o sudbini Kosova i Metohije za Srbiju je apsolutno neprihvatljiv i to mora pisati u državnoj platformi, koju će usvojiti Narodna skupština Srbije, kao zvaničan odgovor na predlog specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija, saglasni su gotovo svi predstavnici parlamentarnih stranaka. Postoji saglasnost i da platformu treba da usvoji novoizabrani parlament, koji bi možda mogao i da se konstituiše pre za 13. februar zakazanih pregovora u Beču. Međutim, u ovom trenutku, niko ne piše platformu, niti postoji saglasnost ko bi trebalo da pripremi početni tekst, koji bi bio dostavljen poslanicima na usaglašavanje.

Sadašnji saziv srpskog parlamenta doneo je dve rezolucije o Kosovu i Metohiji: jednu posle martovskog nasilja nad Srbima 2004. godine i drugu u novembru 2005. godine, kojom je "odobreno započinjanje političkih razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije". Za obe rezolucije početni tekst pripremila je vlada, on je usaglašen sa predstavnicima stranaka i tako usaglašen stigao pred poslanike. Obe rezolucije usvojene su jednoglasno, a dva puta je parlament, takođe, jednoglasno podržao izveštaje pregovaračkog tima, koji je, na osnovu ovlašćenja skupštine, formirala vlada.

Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, kaže da bi vlada i sada, u saradnji sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, morala da pripremi početni tekst, kako kaže, rezolucije, da ga dostavi stankama da, eventualno, stave svoje primedbe i da imamo gotovu rezoluciju za izjašnjavanje na sednici parlamenta, bez obzira kad će ona biti održana. Nikolić ističe da "ne može Koštunica da se pravi kao da ne postoji i da odlučuje kakav je njegov kapacitet i da li je to tehnička vlada – on je predsednik vlade, on mora taj posao da organizuje".

Andreja Mladenović, portparol DSS-a, međutim, kaže da bi "stranke trebalo da se konsultuju i da u tim konsultacijama dođu do zajedničkog stava – to je neophodno da bi se došlo do dokumenta o kome bi se skupština izjašnjavala". On dodaje da bi "na samoj sednici bilo jasno da li može da se postigne saglasnost stranaka koje su zastupljene u parlamentu". Mladenović ne kaže ko treba da organizuje ove konsultacije. Miroslav Markićević, predsednik IO Nove Srbije, kaže da su predstavnici stranaka izneli svoje stavove na konsultacijama kod predsednika Tadića, da postoji velika saglasnost da je Ahtisarijev plan neprihvatljiv, a sada bi " jedna uža grupa ljudi to trebala da pretoči u tekst o kome bi se parlament izjasnio".

Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus, kaže da bi tekst mogao da pripremi pregovarački tim, da u njemu treba da bude naveden jasan odgovor da je Ahtisarijev plan neprihvatljiv za Srbiju, ali i da jasno definiše naše stavove, kakve su nam namere, za šta ćemo se boriti u pregovorima.

Ivica Dačić, predsednik SPS-a, kaže da bi trebalo neko, "može vlada da organizuje konsultacije, da pozove predstavnike svih stranaka i da pripremimo usaglašenu platformu sa kojom ćemo izaći pred parlament".

U Demokratskoj stranci juče nismo našli nikoga raspoloženog da kaže ko bi trebalo da predloži platformu, a ranije je rečeno da "novoizabrana skupština treba da se konstituiše i da donese odgovarajući akt kao odgovor na Ahtisarijev predlog". I demokrate su kazale da je Ahtisarijev predlog neprihvatljiv za Srbiju. Pokušali smo juče da dobijemo odgovor u vladi, ali nam je u kabinetu predsednika Srbije odgovoreno: "Koja vlada? Zar se ova vlada nije proglasila tehničkom i nenadležnom".

Ako i nema saglasnosti o tome ko treba da napiše početni tekst o kome će parlament raspravljati, stranački predstavnici su saglasni da taj dokument treba da usvoji novoizabrani parlament. Konstitutivna sednica bi, ističu, mogla biti odražana i pre početka pregovora u Beču, zakazanih za 13. februar, ali samo pod uslovom da ne bude prigovora na izbore koji se danas ponavljaju na šest biračkih mesta. U slučaju da zbog prigovora nema vremena za održavanje sednice, predsednik Srbije Boris Tadić trebalo bi da otputuje u Beč i zatraži odlaganje pregovora za pet-deset dana. Predsednik Tadić je, međutim, najavio da će pokušati i pre toga u kontaktima sa predstavnicima Kontakt grupe da objasni da nam je potrebno kratko odlaganje pregovora, a njegovi savetnici će već sutra o tome razgovarati sa ambasadorima zemalja Kontakt grupe.

Ukoliko bismo dobili dodatno vreme, parlament bi imao dovoljno vremena da se konstituiše kao i da se, pored usvajanja platforme, izjasni i o sastavu pregovaračkog tima.

Što se pregovaračkog tima tiče, sudeći po izjavama, većinski stav parlamentarnih stranaka jeste da treba izabrati novi tim, mada niko nema primedbi na rad postojećeg. Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, kaže da je ovaj tim radio dobro, da je postupao u skladu sa skupštinskim odlukama, te da može da nastavi sa radom. Nikolić se ne izjašnjava o tome da li bi SRS učestvovao u nekom izmenjenom sastavu tima. Predstavnici Demokratske stranke su, odmah posle konsultacija, rekli da bi parlament trebalo da obnovi mandat postojećem timu, jer je radio dobro, a i upoznat je sa svim činjenicama koje su važne za pregovore. Demokrate kažu da bi tim mogao da se promeni posle formiranja nove vlade. Andreja Mladenović, portparol DSS-a, kaže da "deo pregovaračkog tima, koji je vlada predložila, deli sudbinu vlade, pa nema legitimitet za dalje pregovore i zato je potrebno dopuniti tim, odnosno izabrati novi". I u G17 plus smatraju da treba dopuniti pregovarački tim, "ojačati ga novim ljudima, uz međustranačke dogovore". Ivica Dačić, predsednik SPS, podseća da je skupština ovlastila vladu da formira pregovarački tim, a "pošto vlada kaže da je tehnička, onda skupština može ili da produži mandat sadašnjem timu, uz dopunu, ili da izabere novi." Socijalisti su, kaže, spremni da učestvuju u radu novog tima.