Naplata, ne porast PDV-a

U javnosti je glavna ekonomska tema budžet, odnosno kako zaustaviti dalji porast budžetskog deficita. Različita su mišljenja ekonomista u vezi s tim. Neki pominju porast stope PDV-a, neki uštede u državnoj administraciji, neki povećanje poreza na imovinu.

S druge strane, u predizbornoj kampanji čuli smo razne zahteve političara. Na primer, smanjenje poreskog opterećenja preko smanjenja poreza i doprinosa na zarade, povećanje subvencija poljoprivredi, porast podsticaja za strane investitore… Ekonomisti, pak, upozoravaju da oni koji zagovaraju smanjenje ili ukidanje poreza i doprinosa treba da predlože druge budžetske izvore. Sve u svemu, opšta zbrka.

Kakva je trenutna situacija? Deficit u budžetu se približio stopi od 50 odsto BDP-a, siva ekonomija je oko 40 odsto, registrovan je pad prometa, pad zaposlenosti… Gde je rešenje? I iz pomenute brojke se vidi da Srbija ima ogroman resurs u sivoj ekonomiji. Procene stručnjaka su da je PDV koji se ne naplati (u sivoj ekonomiji) dostigao milijardu evra, a nenaplaćeni porezi i doprinosi na zarade oko 1,5 milijardi. Dakle, logičan prvi korak, ujedno i najlakši, je naplata PDV-a iz sive ekonomije. Zašto bi to bio najlakši korak? Zato što svi građani kad plaćaju robu i usluge plate cenu sa PDV-om, a često ne dobiju fiskalni račun. Neizdavanjem fiskalnog računa prodavci zadržavaju PDV za sebe. Tako milijarda evra ostaje u rukama poslodavaca. Rešenje je jasno: pojačanom kontrolom gotovog novca u kasi i preseka stanja fiskalne kase vrlo lako se mogu otkriti utajivači PDV-a.

Zašto se do sada nije tako postupalo? Zato što poreska uprava Srbije nije valjano kontrolisala promet. U većini gradova verovatno postoji prećutni dogovor lokalne samouprave i područne poreske uprave da zažmure na pojavu sive ekonomije, tako da danima možete kupovati robu a da ne dobijete fiskalni račun. Takođe se uopšte ne kontroliše rad radnika bez prijave (rad na crno), kao i osnovica za isplaćene zarade prijavljenim radnicima (obično minimalna). Neki lokalni političari pri tom smatraju da ako se sve radi u skladu s propisima onda ogromna sredstva odlaze u republičku kasu (,,Srbija radi, Beograd se gradi”). A ako se promet ne registruje i radnici rade na crno, novac ostaje na teritoriji dotične opštine.

Na osnovu ovoga može se zaključiti da prvo treba reformisati poresku upravu koja bi brzom kontrolom glavnih aktera sive ekonomije uticala na njeno smanjenje. A samo 20 odsto smanjenja sive ekonomije donelo bi dvesta miliona evra dodatnog prihoda.

Smatra se da Srbija ima jednu od najnižih stopa PDV-a u regionu (Hrvatska 25, Mađarska 27 odsto). Međutim, potrošnja je u Srbiji i ovako na vrlo niskom nivou i svaki novi porast PDV-a doveo bi do pada prometa. Zato stopu PDV-a ne bi trebalo podizati, ali bi trebalo proširiti „bazu prikupljanja” poreza. A to je, između ostalog, moguće postići ako poslodavci prijave bivše radnike na crno kao novozaposlene.

Oba koraka – (1) veća naplata PDV-a i (2) drastično smanjenje rada na crno – doprineli bi porastu budžetskih prihoda u Srbiji. Opštinama bi, pri tom, trebalo ostaviti deo poreza na zarade, kao i deo naplaćenog PDV-a, da bi i lokalne samouprave bile zainteresovane da na svojoj teritoriji smanje i sivu ekonomiju i rad na crno.

Ekonomista