Aleksandar Simović optužen za ubistvo Vukojevića

Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv nekadašnjeg pripadnika „zemunskog klana” Aleksandra Simovića zbog ubistva Zorana Vukojevića Vuka, svedoka saradnika u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, saopštio je specijalni tužilac Miljko Radisavljević. Zločin je počinjen 3. juna 2006. godine.

Vukojević je bio šef obezbeđenja vođe „zemunskog klana” Dušana Spasojevića, koji je posle ubistva Đinđića pristao da sarađuje sa tužilaštvom i dobio status svedoka saradnika u tom procesu, kao i na suđenju za druge zločine „zemunskog klana”.

Aleksandar Simović optužen je za krivično delo ubistva, koje je kako je naveo tužilac, učinio iz bezobzirne osvete jer je Vukojević prihvatio da svedoči protiv ostalih pripadnika zemunske grupe. To je dovelo do otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela koja je počinio taj klan.

Tužilaštvo ocenjuje da je Aleksandar Simović ubio Vukojevića i iz koristoljublja jer je hteo da prisvoji deo novca koji je ostao kod njega, dodao je Radisavljević.

Vukojević je status saradnika dobio 2003. godine ali je kasnije došao u sukob sa Jedinicom za zaštitu svedoka MUP-a Srbije, posle čega je izašao iz programa zaštite.

Odmah posle hapšenja, protiv Simovića je započeta istraga za ubistvo Vukojevića. Ona je pokazala da su njegovi DNK tragovi nađeni na „lisicama” kojima je pokojni Vukojević bio vezan. Optužnica sve do ove godine nije bila podignuta zbog procene da DNK tragovi na „lisicama” nisu dovoljan dokaz da bi Simović bio osuđen za ubistvo, niti je do danas u ovom slučaju iko osim njega osumnjičen. U neformalnim pregovorima sa tužilaštvom, Aleksandar Simović je priznao da je ubio Vukojevića, ali nije bilo sigurno da će priznanje ponoviti i pred sudom.

Posle hapšenja mlađeg brata Miloša Simovića, obojica su ponudila Specijalnom tužilaštvu saradnju. Već pravnosnažno osuđen na višedecenijske kazne zatvora, Aleksandar Simović tada je ponudio priznanje ubistva Vukojevića, ako bi dobio status svedoka saradnika. Simović je računao na mogućnost koju mu daje novi Zakonik o krivičnom postupku da se pravnosnažno osuđene osobe pojave kao svedoci u nekom drugom postupku, po proceni tužioca.

Svedok saradnik ne može da bude neko ko je osuđen kao organizator kriminalne grupe, a ne može ni onaj ko je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina. Ostali pripadnici kriminalnog klana mogu da budu predloženi za dobijanje ovog statusa.

Prema optužnici, Aleksandar Simović, koji je kao i njegov stariji brat Miloš, 2006. godine bio u bekstvu, zajedno sa Zoranom Povićem Povom i više nepoznatih osoba sačekao je Vukojevića ispred kuće u Zemunu u Ulici Dragana Rakića 16.

Oni su ga savladali, ubacili u automobil i odvezli na autoput Beograd–Šid, gde ga je Aleksandar Simović više puta udario tupim predmetom u glavu, a zatim pucao u njega iz „magnuma 357” i pogodio ga u glavu, grudi i vrat. Mrtvog Vukojevića je zapalio i njegovo telo ostavio pored puta. Dok su se komešali u vozilu, Pović je ranjen a saučesnici su ga prevezli u Urgentni centar gde je preminuo.

Simoviću se na teret stavlja i nedozvoljeno držanje oružja jer je kod njega u stanu nađen revolver „smit veson”, automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za revolver kojim je počinjeno ubistvo Vukojevića.

Tužilac Radisavljević je rekao da je za 22. maj zakazano pripremno ročište u tom procesu.