Vesna se ne plaši posla

Surdulica – Vesna Radoičić (37) iz sela Alakinca, kod Surdulice, već dve godine bavi se sopstvenim biznisom. to ne bi bilo ništa neobično da nije registrovala dve radionice koje jedna sa drugom nemaju dodirnih tačaka. Radila je, kaže, pet godina u Drvnoj industriji "Sloga" u Vladičinom Hanu, ali je odlučila da taj posao napusti. Shvatila je da gubi vreme putujući tridesetak kilometara zbog male plate dok je kod kuće čekaju deca, suprug i kućne obaveze. do posla je bilo teško doći sa diplomom hemijskog tehničara, tako da je na Tržištu rada provela četiri godine i onda odlučila da sama preduzme nešto.

– Prijavila sam se za program samozapošljavanja i odlučila da ponovo pokrenem stolarsku radionicu, koju je držao deda mog supruga, a onda i njegov otac. Preko Tržišta rada dobila sam 70 hiljada dinara, adaptirala stari deo radionice i proširila je. Od CHF-a dobila sam bespovratnu pomoć od 80 hiljada dinara za kupovinu keten frezera, mašine za bušenje drveta.

Vesna je sa suprugom Draganom (43) godinu dana proizvodila građevinsku stolariju. Kako ima dva sina, a suprug se prijavio za dobijanje socijalnog programa i napuštanje posla portira u fabrici "Zastava PES" u Surdulici, odlučila je da stolarski posao prepusti njima, a da se ona bavi "slatkim stvarima". Dragan kaže da će po dobijanju socijalnog programa kupiti dve mašine za koje mu je potrebno sedam hiljada evra, koje su mu za početak najpotrebnije. Onda će on i zvanično preuzeti stolarsku radionicu koja će biti specijalizovana za proizvodnju građevinske stolarije.

– Pokretanje tog posla dalo mi je snage i uverenje da ću uspeti, ali ipak ja sam žena i sve više sam želela da se bavim onim što zaista volim, proizvodnjom kolača. Ljudi se plaše da pokušaju da započnu svoj biznis, plaše se da neće moći da zarade da plate porez, nije sve to toliko nemoguće, ali je ipak potreban neki početni kapital – priča Vesna.

februara prošle godine je odlučila, te je registrovala još jednu radionicu. Opremila je prostoriju u kući, pravila kolače po narudžbini i razvozila ih po radnjama. Preko nevladine organizacije "Životna pomoć" iz Vranja dobila je kredit od 120.000 dinara za kupovinu dve rashladne vitrine, doplatila i kupila pećnicu za kolače. Grejs period je osam meseci, a dobijena sredstva treba da vrati za godinu dana. Otvorila je poslastičarsku radnju, gde trenutno radi samo ona, ali ima u planu za sada da zaposli dve žene i da proizvodnju slatkiša proširi. Iako u Surdulici već rade dve poslastičare ne plaši se, kaže, konkurencije jer ima ideje kako da osvoji šire tržište. Biće joj potrebno, kaže, još para za opremanje obe radionice, ali ne može se sve odjednom, a ona se ne plaši rada. Kada je potrebno radi i noću i do ranih jutarnjih sati. Starijeg sina Vladicu za sada više interesuje muzika i on se time bavi, dok je mlađi sin Milan završio automehaničarski zanat, ali pomaže u stolarskoj radionici. Problem je, priča Vesna, što je mnogo ljudi bez posla, ali neće da rade i do sada nije uspela da uposli dobrog stolara iako su spremni da dobre radnike i dobro plate. Sa Tržišta rada joj pošalju radnike, kaže, ali su do sada svi odbili posao.