Весна се не плаши посла

Сурдулица – Весна Радоичић (37) из села Алакинца, код Сурдулице, већ две године бави се сопственим бизнисом. то не би било ништа необично да није регистровала две радионице које једна са другом немају додирних тачака. Радила је, каже, пет година у Дрвној индустрији "Слога" у Владичином Хану, али је одлучила да тај посао напусти. Схватила је да губи време путујући тридесетак километара због мале плате док је код куће чекају деца, супруг и кућне обавезе. до посла је било тешко доћи са дипломом хемијског техничара, тако да је на Тржишту рада провела четири године и онда одлучила да сама предузме нешто.

– Пријавила сам се за програм самозапошљавања и одлучила да поново покренем столарску радионицу, коју је држао деда мог супруга, а онда и његов отац. Преко Тржишта рада добила сам 70 хиљада динара, адаптирала стари део радионице и проширила је. Од CHF-a добила сам бесповратну помоћ од 80 хиљада динара за куповину кетен фрезера, машине за бушење дрвета.

Весна је са супругом Драганом (43) годину дана производила грађевинску столарију. Како има два сина, а супруг се пријавио за добијање социјалног програма и напуштање посла портира у фабрици "Застава ПЕС" у Сурдулици, одлучила је да столарски посао препусти њима, а да се она бави "слатким стварима". Драган каже да ће по добијању социјалног програма купити две машине за које му је потребно седам хиљада евра, које су му за почетак најпотребније. Онда ће он и званично преузети столарску радионицу која ће бити специјализована за производњу грађевинске столарије.

– Покретање тог посла дало ми је снаге и уверење да ћу успети, али ипак ја сам жена и све више сам желела да се бавим оним што заиста волим, производњом колача. Људи се плаше да покушају да започну свој бизнис, плаше се да неће моћи да зараде да плате порез, није све то толико немогуће, али је ипак потребан неки почетни капитал – прича Весна.

фебруара прошле године је одлучила, те је регистровала још једну радионицу. Опремила је просторију у кући, правила колаче по наруџбини и развозила их по радњама. Преко невладине организације "Животна помоћ" из Врања добила је кредит од 120.000 динара за куповину две расхладне витрине, доплатила и купила пећницу за колаче. Грејс период је осам месеци, а добијена средства треба да врати за годину дана. Отворила је посластичарску радњу, где тренутно ради само она, али има у плану за сада да запосли две жене и да производњу слаткиша прошири. Иако у Сурдулици већ раде две посластичаре не плаши се, каже, конкуренције јер има идеје како да освоји шире тржиште. Биће јој потребно, каже, још пара за опремање обе радионице, али не може се све одједном, а она се не плаши рада. Када је потребно ради и ноћу и до раних јутарњих сати. Старијег сина Владицу за сада више интересује музика и он се тиме бави, док је млађи син Милан завршио аутомеханичарски занат, али помаже у столарској радионици. Проблем је, прича Весна, што је много људи без посла, али неће да раде и до сада није успела да упосли доброг столара иако су спремни да добре раднике и добро плате. Са Тржишта рада јој пошаљу раднике, каже, али су до сада сви одбили посао.