Poskupljenje uz pomoć statistike

Tvrdnja gradskih čelnika da Beograđani neće previše osetiti poskupljenje komunalija, jer su plate u prestonici porasle za 51,6 odsto, predstavlja samo dobro izabrane i plasirane statističke podatke. Opravdavajući povećanje cena komunalnih usluga od 9,3 do 25 odsto, gradski menadžer Bojan Stanojević naveo je da je od novembra 2005. do decembra 2006. plata u glavnom gradu porasla sa 23.949 na 36.306 dinara, pri tom ne navodeći da decembarski pokazatelj nije najrelevantniji za poređenje. Naime, decembarska plata ne predstavlja najbolji pokazatelj povećanja prosečnih zarada, jer tada u uspešnim firmama, kojih ima poprilično u prestonici, zaposleni dobijaju trinaestu platu, različite viškove ili dodatke za praznike. Da to nije samo mišljenje statističara svedoče i podaci Beogradskog zavoda za informatiku i statistiku po kojima je u novembru 2005. godine prosečna neto plata bila 23.949, u decembru je skočila na 28.346 dinara, a već u februaru 2006. pala je na 25.100 dinara. Nivo iz decembra 2005. plate su dostigle tek u novembru 2006. godine, dok porast za godinu dana iznosi 28,08 odsto. Ovu pravilnost potvrđuju i prošlogodišnje prosečne plate u Beogradu, koje su u novembru iznosile 28.901, a u decembru skočile na čak 36.306 dinara. Dakle, prema uobičajenim statističkim pomeranjima, očekuje se da će februarska plata pasti za nekoliko hiljada dinara u odnosu na onu sa kojom gradski menadžer upoređuje poskupljenje.

Inače, povećanje na uplatnici objedinjene naplate komunalnih usluga biće veće u proseku za 17,5 odsto onim domaćinstvima koja su priključena na daljinski sistem grejanja, a ostalima za oko 7,9 odsto. Ova razlika je zbog toga što su u Beogradu od 1. februara za 9,3 odsto poskupeli voda, odnošenje smeća i održavanje zgrada, a grejanje i topla voda za 25 odsto.

Porodicama koje žive u stanu od 50 kvadratnih metara i troše 20 kubika vode račun će biti veći za 115 dinara, a ako im je dom priključen na centralno grejanje 554 dinara.

Istini za volju, poskupljenje komunalija u prestonici nije samo rezultat procene gradskih vlasti da je standard Beograđana porastao, već i rezultat većih troškova rada komunalnih preduzeća. Naime, prošle godine gas je poskupeo za 35 odsto, mazut za 18,6 odsto, a hemikalije za oko 20 odsto, tako da su, na primer, "Beogradske elektrane" došle u situaciju da "Srbijagasu" duguju višemilionske iznose. Zbog toga, kako je rekao Bojan Stanojević, gradske vlasti više nisu mogle da odlažu poskupljenje. Štaviše, komunalna preduzeća su tražila da grejanje i topla voda poskupe 54,4 odsto, iznošenje smeća i održavanje zgrada 17,5, a voda 16,8 odsto.

Međutim, mnogi sugrađani se pitaju kako "Elektrane" nisu proteklih meseci bar nešto uštedele, budući da skoro da nije bilo temperatura ispod nule, tako da nisu morale da greju noću. Deo odgovora na ovo pitanje leži u tome da ovo gradsko preduzeće nije kupilo gas, na primer, u martu kada je najjevtiniji, već tek na jesen kada je sezona i kad cena ovog energenta na svetskom tržištu skoči. Ovu činjenicu početkom oktobra potvrdio je i Vladan Marković, generalni direktor "Beogradskih elektrana", pravdajući se da bi oni kupili jevtiniji gas u martu da im građani ne duguju oko dve milijarde dinara. Budući da nisu imali novca da kupe mazut za svoje rezervoare, čelnici "Elektrana" su ih ustupili NIS "Jugopetrolu" da skladišti svoj mazut. Tada je Marković izjavio da će "Elektrane", kada budu imale novca, taj mazut kupiti od "Jugopetrola", ali nažalost po visokoj ceni na dan fakturisanja koji će biti u grejnoj sezoni. Dakle, osim poskupljenja gasa, mazuta i hemikalija, postoji bar još jedan razlog za povećanje cena komunalnih usluga.