Поскупљење уз помоћ статистике

Тврдња градских челника да Београђани неће превише осетити поскупљење комуналија, јер су плате у престоници порасле за 51,6 одсто, представља само добро изабране и пласиране статистичке податке. Оправдавајући повећање цена комуналних услуга од 9,3 до 25 одсто, градски менаџер Бојан Станојевић навео је да је од новембра 2005. до децембра 2006. плата у главном граду порасла са 23.949 на 36.306 динара, при том не наводећи да децембарски показатељ није најрелевантнији за поређење. Наиме, децембарска плата не представља најбољи показатељ повећања просечних зарада, јер тада у успешним фирмама, којих има поприлично у престоници, запослени добијају тринаесту плату, различите вишкове или додатке за празнике. Да то није само мишљење статистичара сведоче и подаци Београдског завода за информатику и статистику по којима је у новембру 2005. године просечна нето плата била 23.949, у децембру је скочила на 28.346 динара, а већ у фебруару 2006. пала је на 25.100 динара. Ниво из децембра 2005. плате су достигле тек у новембру 2006. године, док пораст за годину дана износи 28,08 одсто. Ову правилност потврђују и прошлогодишње просечне плате у Београду, које су у новембру износиле 28.901, а у децембру скочиле на чак 36.306 динара. Дакле, према уобичајеним статистичким померањима, очекује се да ће фебруарска плата пасти за неколико хиљада динара у односу на ону са којом градски менаџер упоређује поскупљење.

Иначе, повећање на уплатници обједињене наплате комуналних услуга биће већe у просеку за 17,5 одсто оним домаћинствима која су прикључена на даљински систем грејања, а осталима за око 7,9 одсто. Ова разлика је због тога што су у Београду од 1. фебруара за 9,3 одсто поскупели вода, одношење смећа и одржавање зграда, а грејање и топла вода за 25 одсто.

Породицама које живе у стану од 50 квадратних метара и троше 20 кубика воде рачун ће бити већи за 115 динара, а ако им је дом прикључен на централно грејање 554 динара.

Истини за вољу, поскупљење комуналија у престоници није само резултат процене градских власти да је стандард Београђана порастао, већ и резултат већих трошкова рада комуналних предузећа. Наиме, прошле године гас је поскупео за 35 одсто, мазут за 18,6 одсто, а хемикалије за око 20 одсто, тако да су, на пример, "Београдске електране" дошле у ситуацију да "Србијагасу" дугују вишемилионске износе. Због тога, како је рекао Бојан Станојевић, градске власти више нису могле да одлажу поскупљење. Штавише, комунална предузећа су тражила да грејање и топла вода поскупе 54,4 одсто, изношење смећа и одржавање зграда 17,5, а вода 16,8 одсто.

Међутим, многи суграђани се питају како "Електране" нису протеклих месеци бар нешто уштеделе, будући да скоро да није било температура испод нуле, тако да нису морале да греју ноћу. Део одговора на ово питање лежи у томе да ово градско предузеће није купило гас, на пример, у марту када је најјевтинији, већ тек на јесен када је сезона и кад цена овог енергента на светском тржишту скочи. Ову чињеницу почетком октобра потврдио је и Владан Марковић, генерални директор "Београдских електрана", правдајући се да би они купили јевтинији гас у марту да им грађани не дугују око две милијарде динара. Будући да нису имали новца да купе мазут за своје резервоаре, челници "Електрана" су их уступили НИС "Југопетролу" да складишти свој мазут. Тада је Марковић изјавио да ће "Електране", када буду имале новца, тај мазут купити од "Југопетрола", али нажалост по високој цени на дан фактурисања који ће бити у грејној сезони. Дакле, осим поскупљења гаса, мазута и хемикалија, постоји бар још један разлог за повећање цена комуналних услуга.