Ženska osveta

Pojedinačno posmatrano, najbogatiji čovek sveta je Bil Gejts.
Kolektivno je, međutim, najimućnija porodica Volton čiji članovi, po pedantnim analitičarima iz Forbsa, poslednjih godina zauzimaju vodeća mesta na listama svetskih milijardera, recimo, 7, 8, 9, 10 i 11!
Svi po dvadesetak milijardi dolara, plus-minus koje milionče. Helena i Alisa, pa Džim, Džon i Robson.
Udova i deca Sema Voltona koji se dobro pobrinuo da mu potomstvo ni u čemu ne oskudeva.

Stari Sem je, naime, jednom otvorio malu radnju a ona, eto, vremenom prerasla u najveći trgovački lanac na svetu – "Volmart". Sposoban čika, nema šta. Štedljiv. Pomalo i škrt, jer da nije, ne bi valjda ni uspeo da stvori imperiju u kojoj se, međutim, njegovi naslednici u novije vreme, čini se, nekako slabo snalaze. Bar kad je o socijalnim pitanjima reč.

Milion tužiteljki

Prošle nedelje je, tako, pažnju svetske javnosti, recimo, morala da privuče odluka suda u San Francisku da prihvati jednu uistinu originalnu tužbu protiv te, najveće trgovinske firme na planeti. Čitavu stvar je, naime, još pre otprilike pet godina započela izvesna Beti Djuks, ali je prave dimenzije ovaj slučaj poprimio tek onda kada se pomenutoj pridružilo još pet koleginica, a onda još hiljade njih. Desetine hiljada. Zapravo – najmanje milion a možda i svih dva miliona žena koje su, kako se procenjuje, u "Volmartu" radile u razdoblju od 1998. do danas.

Na šta se žale sve te žene? Na seksualnu diskriminaciju! One tvrde da su samo zato što su pripadnice lepšeg pola bile ometane u poslovnom razvoju, da su napredovale sporije no što je to bilo moguće i da su, stoga, dabome, trpele materijalnu štetu. Dobijale manju platu.

Beti Djuks koja sada ima 56 godina pričala je ovih dana kako je morala da radi tri godine na kasi pre no što su je šefovi unapredili, odnosno dopustili joj da kroči u servis za mušterije u kome, međutim, tvrdi dotična, osobe muškog pola posao mogu da dobiju i za neuporedivo kraće vreme. Neki već nakon tri meseca službe.

Sud je, vidimo, uvažio taj i ostale argumente čim se odlučio na presedan, to jest na to da originalnu tužbu šest radnica preinači u – kolektivnu tužbu koja vlasnike "Volmarta" može skupo da košta. Preciznija analiza je, naime, pokazala da u 3.400 američkih supermarketa te kompanije radi oko 1,2 miliona ljudi, a ako se tome dodaju i prodavnice od Meksika, do Kine i Južne Koreje – svih 1,5 miliona. Nasuprot činjenici da su dve trećine upravo žene stoji, međutim, procena da je tek jedna trećina njih na šefovskim mestima.

Iako rukovodstvo "Volmarta", razume se, najavljuje žalbu i tvrdi da činjenično stanje ne može biti njegova generalna orijentacija, budući da su lokalna rukovodstva a ne centralna vlast kompanije nadležna za kadrovska pitanja, fakat je da je ugled firme ovim slučajem morao biti narušen. Tim pre što se najveći svetski lanac prodavnica sada nije prvi put suočio sa plaćanjem globe zbog radničkih pitanja.

Krajem prošle godine "Volmartu" je, recimo, naloženo da na račune svojih 187.000 radnika plati 78 miliona dolara. Sud je došao do zaključka da su im šefovi, doista, kršili prava tako što im nisu dopuštali da koriste uobičajenu pauzu za ručak. Jedna od tužiteljki, Dolores Hamel (opet žena!), pri tom je uspela da dokaže da su je dotični svakodnevno terali da radi između osam i 12 časova!

Cena jeftine robe

"Volmart" se, inače, nikada nije baš naročito isticao u oblasti radničkih prava. Američki mediji (Si-En-En) su, recimo, ovih dana navodili podatak da je u toj firmi prosečna satnica 6,96 dolara, a u konkurentskom "Kostku" svih 16 dolara. Takođe i da "Kostko" pokriva 92 a "Volmart" jedva 34 odsto troškova zdravstvene zaštite zaposlenih…

Jeftina "Volmartova" roba, dakle, ima svoju cenu koju plaćaju – zaposleni. Srećom po njih da američke sudije još imaju sluha za zahteve radnika, u kojima su upravo oni seksualne prirode sve češći.

Poznat je, recimo, slučaj kompanija "Houm depo" koja je zbog slične tužbe koju je podnelo 25.000 besnih žena moralo da isplati 104 miliona dolara. Još je poznatiji, reklo bi se, slučaj izvesne Alison Šiflin, službenice uglednog "Morgan Stenlija" koja je, pošto se nagodila s rukovodstvom namernim da izbegne veće skandale, na svoj konto upisala solidnu svotu od 12, od ukupno 54 miliona dolara koliko je njoj i još 40 njenih koleginica pripalo za duševne patnje izazvane time što su ih muški šovinisti ometali u napretku.

Sa ženama se, dakle, nije šaliti. To su svi razumni ljudi znali i mnogo pre no što se oglasilo milion njih iz "Volmarta", čiji advokati poslednjih dana nervozno razmatraju opcije koje će njihovim poslodavcima eventualno pomoći da izbegnu preteranu štetu. Neke procene, međutim, kažu da bi "Volmart" mogao da "pukne" i za 6-7 milijardi dolara.

Tako vam je to kad hoćete da budete najveća svetska trgovačka firma. I to još – puna žena!