Izbori početi pučem

U ponedeljak, u upražnjenoj stolici preminulog šefa Turkmenije Nijazova, naći će se novi čovek, Gurbanguli Mjaligulevič Berdimuhamedov (50) – ličnost koja u svojstvu političara nikada nije stvorila povod da se o njoj čuje, ali u kritičnom trenutku izbija u vrh i preuzima čelnu poziciju, kao nekakvo mehanizovano oruđe pokrenuto "satnim mehanizmom".
Dabome, pre nego što kroči na tron turkmenbaše-despota (njegov kip "od zlata" i dalje dominira Ašhabadom), naslednik bi trebalo da dobije izbore. Oni su zakazani za nedelju. Ali, s obzirom na to što je jedan efikasan dvorski udar već izveden, i to čim je lekar potvrdio da su oči Sapamurata Atajeviča sklopljene zaista zauvek, nije potrebno sumnjati da će izborna sreća priskočiti baš Berdimuhamedovu.

Bez obzira na to što je dosadašnji potpredsednik vlade tek jedan, a ima čak šest imenovanih učesnika trke za položaj.

Turkmenski "čovek bez biografije", poreklom je iz provincije Ahlal, po obrazovanju je stomatolog. Diplomirao je na Državnom medicinskom institutu. Radio je kao stomatolog, ali je odlukom šefa države odložio "alat" i 1995. preuzeo mesto šefa Stomatološkog centra pri resoru zdravlja i medicinske industrije.

To je, dakle, nekakav eventualno politički start, budući da mu Nijazov, dve godine kasnije, ponovo dodaje ruku. Ovoga puta, nudeći mu mesto ministra zdravlja.

Turkmenbaši je na čelu tog resora bio potreban neko ko bi, kao ministar, sproveo poganu naredbu – da se likvidiraju sve bolnice, osim onih u Ašhabadu. Ponestajalo mu je sredstava u državnom budžetu. Mada je zatvaranjem bolnica učinio još gorim ionako već rđav sistem zdravstvene zaštite – s reputacijom najgoreg u SSSR-u.

"Proteže" je slušao moćnog patrona i relativno brzo uskočio je u stolicu potpredsednika vlade 2001. godine. Na toj funkciji Berdimuhamedov će čamiti sve do trenutka "neprebolnog gubitka celog turkmenskog naroda", kako je smrt apsolutiste opisana decembra 2006.

Onda je osvanuo na čelu državne komisije koja organizuje sahranu Nijazova. Iznenada, kao što je i smrt gospodara bila nenadana. U sovjetskoj praksi se na tu pojedinost oduvek najviše pazilo, jer se "predvodnik pratnje", obično već s groblja, vraćao na tron upokojenog.

Ta važna funkcija "čoveka s florom" prisvojena je nezakonito, u hitrom šutiranju nogama oko pogrebnog kovčega, o kojem, nažalost, u javnosti nema svedočanstva. Po ustavu – ovlašćenja vršioca dužnosti šefa Turkmenistana trebalo je da preuzme predsednik Medžlisa  (skupštine) Atajev. Ali, poluge nisu prepuštene šefu Medžlisa – "s obzirom na to što je državni tužilac protiv njega pokrenuo krivični postupak", saopšteno je u Ašhabadu iznebuha. 

Nije rečeno ni zbog čega se vodi "postupak".

Za vršioca dužnosti, do izbora predsednika, imenovan je zamenik premijera, koji po ustavu zemlje uopšte nema pravo učešća na izborima za predsednika. Međutim, u vreme kada je saopšteno o inicijativi tužioca i o Atajevu, saopštena je i odluka Narodnog saveta – da iz ustava ukloni paragraf sa zabranom. To je Berdimuhamedova učinilo favoritom trke.

U sličnim sistemima, istim prilikama i situacijama, na ovakav način u vrh izbijaju obično šefovi vojske ili policije. Ponekad političari iza kojih su komandanti unutrašnje sile. Na osnovu čega bi oni, u Turkmenistanu, isturili ispred sebe baš Berdimuhamedova, tvrdi se, ne mnogo visprenog političara?

U odnosu na svet, Turkmenistan je hermetički zatvoren. Bez predstavnika inostrane štampe, bez nepoželjnih diplomata i još manje poželjnih nevladinih organizacija. Dakle, ovog trenutka nema direktnog odgovora na takvo pitanje. Osim – ako se ne prida važnost nepotvrđenim navodima da je Gurbanguli Mjaligulevič zapravo Sapamuratov vanbračni sin, iz turkmenbašine najranije mladosti (17). I da je to nekome, verovatno dovoljno moćnom, na vreme povereno.

Ipak, osim same bizarnosti prizora borbe za vlast svim sredstvima, šta je to još čime Ašhabad ovom personalnom smenom privlači pažnju Evrope, SAD, Rusije, Kine i Irana? Možda činjenicom da je turkmenski gas procenjen petim po veličini u svetu, i da približno svaki treći kubni metar "ruskog gasa" prodatog Evropi ima turkmensko poreklo. Sada svi odreda žele da se dokopaju ključa da bi uticali na model po kojem će Berdimuhamedov, ili neko drugi svejedno, upravljati tim bogatstvom.