Ne mora uvek - sve ili ništa

Pregovori o vladi, pregovori o Kosmetu... Srbija nikako da završi ciklus u koji je ušla partijskim obračunom na Osmoj sednici a nastavila ga nizom pregovora  sa Karingtonom, Ovenom, Vensom, Stoltembergom, Holbrukom, Ahtisarijem, Černomirdinom... iz kojih je izlazila sve slabija i sve neodlučnija šta joj valja činiti.

Pregovaranje je veština. Pregovaranje se uči. Amerikanci ozbiljno uče pregovaranje. Lidija Kujundžić, novinar NIN-a je posle završenog FPN-a išla u SAD na Univerzitet Merilend gde je na kursu učila tehnike pregovaranja. Na kraju predavanja su organizovane vežbe. Počinjalo se pregovorima na ličnom nivou, pa se išlo na rešavanje konflikta na poslu, u školi ili u zgradi, a završni rad je podrazumevao pregovore na nivou međunarodnog konflikta.

Vladislav Jovanović, ambasador u penziji, kaže da je tehnika pregovaranja razvijena na Zapadu, prvo u kolonijalnom osvajanju, zatim pokoravanju Indijanaca, a upotpunjena trikovima i puštanjem lažnih balona. "To je makijavelistička tvorevina, koju bi i drugi trebalo da savladaju". Na primeru pregovora u okviru KEBS-a početkom devedesetih o nacionalnim manjina,  kada je predvodio našu delegaciju, Jovanović objašnjava američku veštinu pregovaranja. Zapadne zemlje su odmah isturile svoj predlog (jer je inicijativa najvažnija), na koji su ostali hteli da podnesu amandmane. Kada su se zamorili, dobili su još jedan nacrt, a zatim i treći. Američki ambasador je na kraju povukao sve predloge i dao nov nacrt koji je trebalo usvojiti za jedan sat, što je taktika prepada. "To je taktika koju su Amerikanci sproveli do savršenstva. Arapi, Rusi i Kinezi nisu vični tome. U tom četvrtom nacrtu koji smo prihvatili američki ambasador Kapelman je izdejstvovao da sve na šta se KEBS obavezao ne obavezuje SAD, a francuski ambasador je rekao da to obavezuje Istok, jer oni imaju problem sa nacionalnim manjinama, što je u njegovoj zemlji rešeno pitanje."

Primenjujući ovo iskustvo Jovanović kaže da je odmah posle 5. oktobra vlast morala izaći sa predlogom o Kosovu – koji najverovatnije ne bi bio prihvaćen ali bi morao biti polazna osnova. I još dva njegova saveta. Pregovori u Beču su po principu uzmi ili ostavi. Zato, ako se ostavi onda ste nekooperativni i slede sankcije. Važno je i  insistirati na političkim argumentima, umesto na formalno-pravnim". Onda bi Amerika stala sa pritiscima, jer je država koja ne bi radila u korist svoje štete, odnosno kvarila odnose sa Srbijom."

Živorad Kovačević, nekadašnji ambasador, napisao je knjigu "Međunarodno pregovaranje" na osnovu predavanja na Diplomatskoj akademiji u Beogradu, a sada taj predmet predaje i u Podgorici. On kaže da su diplomati pregovaranje učili kroz praksu, a da se sada uči iz knjiga, kurseva i iz diplomatske istorije.

"U toku su dva pregovaračka procesa: jedan o Kosmetu a drugi o formiranju nove vlade. Oni utiču jedan na drugi i slabe jedan drugi. Uslovljavanje pregovora o vladi zauzimanjem što negativnijeg stava o predlozima Ahtisarija, iako je Skupština već jednom zauzela stav, usmereno je u stvari ili na zadovoljavanje određenih zahteva ili, u suprotnom, na eventualno raspisivanje novih izbora. Time se blokiraju oba pregovaračka procesa – i o vladi i o Kosmetu. To je začarani krug: najčvršća je pregovaračka pozicija iza koje stoji jaka vlada, a to je po pravilu posle izbora, a upravo uslovljavanjem njenog formiranja što tvrđim stavovima o Kosmetu to se onemogućuje – sve do najnepovoljnije situacije: da nemamo uopšte vladu kada pregovori o Kosmetu budu u punom jeku", kaže Kovačević.

Po njemu, nikako nije dobro pregovore svoditi na jedno pitanje – formulisanje statusa Kosmeta, jer se tako sužava manevarski prostor. "Treba se fokusirati na interese, i na pozicije, i na uvećavanje pregovaračkog kolača od jednog pitanja na više. Ahtisarijev paket pruža za to mogućnosti", savetuje Kovačević.

U stavovima dela političke elite bivši ambasador u SAD nalazi još slabosti. "Nije dobro ni mudro, što se sva paljba koncentrisala na Ahtisarija, jer su predlozi rezultat stavova članica Kontakt grupe ili bar zapadnog, većeg dela te grupe. Nije dobro ni pretiti, pogotovo ako pretnja nije opasna", kaže Kovačević.

Pregovori o Kosmetu su posebni jer, kako kaže Ivo Visković, profesor FPN-a, od Dejtona do danas u pregovorima ne određujemo ni sadržaj ni predloge, već samo izlažemo stavove. Kontakt grupa je smatrala da su stavovi Prištine i Beograda toliko udaljeni da ne mogu direktno pregovarati. Zato predlog daje treći, i on odstupa od predloga i jedne i druge strane. "Gledajući stručno, naši predstavnici nisu dobijali priliku da odstupe, niti šansu da pregovaraju. U Rambujeu ni jedna ni druga strana nisu imale šansu da pregovaraju, a sada imaju samo mogućnost da iznesu svoje mišljenje. Od Dejtona i Rambujea ne tretiraju nas kao ravnopravne partnere, ali se u Dejtonu ipak moglo uticati na sadržaj. Sada nam nameću stavove jer misle da je besmisleno gubiti vreme."

Naravoučenije: ako ne pregovaramo, gubimo sve. Ako pregovaramo, možda nešto i dobijemo. Nešto je veće od ničega. Uvek bilo.