Не мора увек - све или ништа

Преговори о влади, преговори о Космету... Србија никако да заврши циклус у који је ушла партијским обрачуном на Осмој седници а наставила га низом преговора  са Карингтоном, Овеном, Венсом, Столтембергом, Холбруком, Ахтисаријем, Черномирдином... из којих је излазила све слабија и све неодлучнија шта јој ваља чинити.

Преговарање је вештина. Преговарање се учи. Американци озбиљно уче преговарање. Лидија Кујунџић, новинар НИН-а је после завршеног ФПН-а ишла у САД на Универзитет Мериленд где је на курсу учила технике преговарања. На крају предавања су организоване вежбе. Почињало се преговорима на личном нивоу, па се ишло на решавање конфликта на послу, у школи или у згради, а завршни рад је подразумевао преговоре на нивоу међународног конфликта.

Владислав Јовановић, амбасадор у пензији, каже да је техника преговарања развијена на Западу, прво у колонијалном освајању, затим покоравању Индијанаца, а употпуњенa триковима и пуштањем лажних балона. "То је макијавелистичка творевина, коју би и други требало да савладају". На примеру преговора у оквиру КEБС-а почетком деведесетих о националним мањина,  када је предводио нашу делегацију, Јовановић објашњава америчку вештину преговарања. Западне земље су одмах истуриле свој предлог (јер је иницијатива најважнија), на који су остали хтели да поднесу амандмане. Када су се заморили, добили су још један нацрт, а затим и трећи. Амерички амбасадор је на крају повукао све предлоге и дао нов нацрт који је требало усвојити за један сат, што је тактика препада. "То је тактика коју су Американци спровели до савршенства. Арапи, Руси и Кинези нису вични томе. У том четвртом нацрту који смо прихватили амерички амбасадор Капелман је издејствовао да све на шта се КЕБС обавезао не обавезује САД, а француски амбасадор је рекао да то обавезује Исток, јер они имају проблем са националним мањинама, што је у његовој земљи решено питање."

Примењујући ово искуство Јовановић каже да је одмах после 5. октобра власт морала изаћи са предлогом о Косову – који највероватније не би био прихваћен али би морао бити полазна основа. И још два његова савета. Преговори у Бечу су по принципу узми или остави. Зато, ако се остави онда сте некооперативни и следе санкције. Важно је и  инсистирати на политичким аргументима, уместо на формално-правним". Онда би Америка стала са притисцима, јер је држава која не би радила у корист своје штете, односно кварила односе са Србијом."

Живорад Ковачевић, некадашњи амбасадор, написао је књигу "Међународно преговарање" на основу предавања на Дипломатској академији у Београду, а сада тај предмет предаје и у Подгорици. Он каже да су дипломати преговарање учили кроз праксу, а да се сада учи из књига, курсева и из дипломатске историје.

"У току су два преговарачка процеса: један о Космету а други о формирању нове владе. Они утичу један на други и слабе један други. Условљавање преговора о влади заузимањем што негативнијег става о предлозима Ахтисарија, иако је Скупштина већ једном заузела став, усмерено је у ствари или на задовољавање одређених захтева или, у супротном, на евентуално расписивање нових избора. Тиме се блокирају оба преговарачка процеса – и о влади и о Космету. То је зачарани круг: најчвршћа је преговарачка позиција иза које стоји јака влада, а то је по правилу после избора, а управо условљавањем њеног формирања што тврђим ставовима о Космету то се онемогућује – све до најнеповољније ситуације: да немамо уопште владу када преговори о Космету буду у пуном јеку", каже Ковачевић.

По њему, никако није добро преговоре сводити на једно питање – формулисање статуса Космета, јер се тако сужава маневарски простор. "Треба се фокусирати на интересе, и на позиције, и на увећавање преговарачког колача од једног питања на више. Ахтисаријев пакет пружа за то могућности", саветује Ковачевић.

У ставовима дела политичке елите бивши амбасадор у САД налази још слабости. "Није добро ни мудро, што се сва паљба концентрисала на Ахтисарија, јер су предлози резултат ставова чланица Контакт групе или бар западног, већег дела те групе. Није добро ни претити, поготово ако претња није опасна", каже Ковачевић.

Преговори о Космету су посебни јер, како каже Иво Висковић, професор ФПН-а, од Дејтона до данас у преговорима не одређујемо ни садржај ни предлоге, већ само излажемо ставове. Контакт група је сматрала да су ставови Приштине и Београда толико удаљени да не могу директно преговарати. Зато предлог даје трећи, и он одступа од предлога и једне и друге стране. "Гледајући стручно, наши представници нису добијали прилику да одступе, нити шансу да преговарају. У Рамбујеу ни једна ни друга страна нису имале шансу да преговарају, а сада имају само могућност да изнесу своје мишљење. Од Дејтона и Рамбујеа не третирају нас као равноправне партнере, али се у Дејтону ипак могло утицати на садржај. Сада нам намећу ставове јер мисле да је бесмислено губити време."

Наравоученије: ако не преговарамо, губимо све. Ако преговарамо, можда нешто и добијемо. Нешто је веће од ничега. Увек било.