Nezadrživi prodor Kine

Međunarodni robni izvoz od 2001. do 2005. rastao je po neuobičajeno visokoj prosečnoj stopi od 14 odsto. Na taj rezultat najviše su uticale izuzetno visoke kineske prosečne izvozne isporuke od 30,1 procenat godišnje, dok "ostatak" sveta beleži povećanje od 13 odsto.

Osnovna karakteristika svetske trgovine u tih pet godina je, prema rečima dr Miroslava Zdravkovića, saradnika biltena Ekonomskog instituta Mesečne analize i trendovi, povećanje razmene sirovina. Prema oceni našeg sagovornika tome je u znatnoj meri "kumovao" pad dolara u odnosu na evro od 16,7 procenata u tom vremenu, ali i poskupljenje nafte, metala i još nekih primarnih proizvoda.

Osim što će to petogodište biti upamćeno po tom velikom obrtu, jer je udeo sirovina u svetskoj trgovini decenijama sporo ali i uporno opadao, u svetskim ekonomskim analima ostaće zabeleženo da je Amerika povećala izvoz sirovina sa 13,2 na 14,7 odsto, a Kina smanjila sa 11,2 na 7,9 procenata. Prema Zdravkovićevim rečima, Kina postaje sve veći uvoznik primarnih proizvoda a Kanada, Amerika i Australija sve veći izvoznici – baš u Kinu. Time ova najmnogoljudnija zemlja postaje svetski proizvodni centar, a najrazvijenije ekonomije njeni snabdevači sirovinama. To se i moglo očekivati, napominje Zdravković, jer su najveće američke, kanadske ili australijske firme, koje su istovremeno i internacionalni lideri, u Kini otvorile ogromne fabrike iz kojih roba ide na sve strane sveta.

Šta još pokazuju podaci o robnoj razmeni u tom vremenskom intervalu?

Za Zdravkovića ništa novo u odnosu na ono što se nije naslućivalo pre dve decenije. Višegodišnje vrtoglave stope privrednog razvoja Kine, a naročito izvoza, omogućile su joj da prestigne i zemlje evrozone. Učešće Kine u svetskom bruto društvenom proizvodu 2005. dostiglo je 15,4, a ujedinjena Evropa ima 14,8 procenata. Sve je izvesnije, kaže Zdravković, da će Kina 2010. ili najdalje 2011, ako nastavi sa sadašnjim tempom razvoja, nadmašiti i Ameriku, koja prema podacima World Ekonomic Outlook-a, pravi petinu svetskog BDP-a. 

Kina, kako potvrđuju i statistički podaci, nije velesila samo u isporuci "krpica" ili dečjih igrački, gde je neprikosnovena. Na spisku deset njenih najprodavanijih proizvoda nalaze se još i mašine za automatsku obradu podataka, telekomunikaciona oprema, delovi i pribor za sve te uređaje, aparati za snimanje i reprodukciju slike i zvuka, termojonske elektronske cevi, električne mašine i aparati, pa i nameštaj.

Na pitanje gde se u celoj ovoj priči giganata nalazi privreda Srbije, Zdravković kaže da u iznenadnom trgovinskom obrtu i nismo tako loše prošli, jer svetu već dosta dugo prodajemo sirovine i primarne proizvode. Oni čine, otprilike, oko 50 odsto celokupnog našeg robnog izvoza. S obzirom na to da su cene tim artiklima od 2001. do 2005. rasle nešto brže nego za finalne proizvode, i mi smo od toga videli neku vajdicu.

Srbija po postignutim izvoznim stopama, sa prosečnih 27,5 procenata godišnje, spada u sam svetski vrh zemalja eksportera. Ali, taj "kineski sindrom" dobija, međutim, sasvim drugačije obrise kada se saopšti podatak o "startnoj liniji" s koje smo krenuli i dokle dogurali. Izvoz 2001. vredeo je 1,7, a 2005. 4,5 milijardi dolara. Tempo rasta je impozantan, ali domet više nego kratak. Srbija se po ostvarenom izvozu 2005, kada se isključi vrednost isporuka bivšim jugoslovenskim republikama, nalazi na 154. mestu od 161 rangirane zemlje. Naše učešće u svetskom izvozu 2005. bilo je simboličnih 0,045 procenata ili četiri puta manje nego 1990. godine.