Незадрживи продор Кине

Међународни робни извоз од 2001. до 2005. растао је по неуобичајено високој просечној стопи од 14 одсто. На тај резултат највише су утицале изузетно високе кинеске просечне извозне испоруке од 30,1 проценат годишње, док "остатак" света бележи повећање од 13 одсто.

Основна карактеристика светске трговине у тих пет година је, према речима др Мирослава Здравковића, сарадника билтена Економског института Месечне анализе и трендови, повећање размене сировина. Према оцени нашег саговорника томе је у знатној мери "кумовао" пад долара у односу на евро од 16,7 процената у том времену, али и поскупљење нафте, метала и још неких примарних производа.

Осим што ће то петогодиште бити упамћено по том великом обрту, јер је удео сировина у светској трговини деценијама споро али и упорно опадао, у светским економским аналима остаће забележено да је Америка повећала извоз сировина са 13,2 на 14,7 одсто, а Кина смањила са 11,2 на 7,9 процената. Према Здравковићевим речима, Кина постаје све већи увозник примарних производа а Канада, Америка и Аустралија све већи извозници – баш у Кину. Тиме ова најмногољуднија земља постаје светски производни центар, а најразвијеније економије њени снабдевачи сировинама. То се и могло очекивати, напомиње Здравковић, јер су највеће америчке, канадске или аустралијске фирме, које су истовремено и интернационални лидери, у Кини отвориле огромне фабрике из којих роба иде на све стране света.

Шта још показују подаци о робној размени у том временском интервалу?

За Здравковића ништа ново у односу на оно што се није наслућивало пре две деценије. Вишегодишње вртоглаве стопе привредног развоја Кине, а нарочито извоза, омогућиле су јој да престигне и земље еврозоне. Учешће Кине у светском бруто друштвеном производу 2005. достигло је 15,4, а уједињена Европа има 14,8 процената. Све је извесније, каже Здравковић, да ће Кина 2010. или најдаље 2011, ако настави са садашњим темпом развоја, надмашити и Америку, која према подацима World Ekonomic Outlook-a, прави петину светског БДП-а. 

Кина, како потврђују и статистички подаци, није велесила само у испоруци "крпица" или дечјих играчки, где је неприкосновена. На списку десет њених најпродаванијих производа налазе се још и машине за аутоматску обраду података, телекомуникациона опрема, делови и прибор за све те уређаје, апарати за снимање и репродукцију слике и звука, термојонске електронске цеви, електричне машине и апарати, па и намештај.

На питање где се у целој овој причи гиганата налази привреда Србије, Здравковић каже да у изненадном трговинском обрту и нисмо тако лоше прошли, јер свету већ доста дуго продајемо сировине и примарне производе. Они чине, отприлике, око 50 одсто целокупног нашег робног извоза. С обзиром на то да су цене тим артиклима од 2001. до 2005. расле нешто брже него за финалне производе, и ми смо од тога видели неку вајдицу.

Србија по постигнутим извозним стопама, са просечних 27,5 процената годишње, спада у сам светски врх земаља експортера. Али, тај "кинески синдром" добија, међутим, сасвим другачије обрисе када се саопшти податак о "стартној линији" с које смо кренули и докле догурали. Извоз 2001. вредео је 1,7, а 2005. 4,5 милијарди долара. Темпо раста је импозантан, али домет више него кратак. Србија се по оствареном извозу 2005, када се искључи вредност испорука бившим југословенским републикама, налази на 154. месту од 161 рангиране земље. Наше учешће у светском извозу 2005. било је симболичних 0,045 процената или четири пута мање него 1990. године.