Protiv kulturne izolacije

Izdavačka kuća "Paideja" iz Beograda krajem januara obeležila je petnaest godina postojanja, tokom kojih je objavila ukupno 350 naslova. Prema rečima direktora "Paideje" Petra Živadinovića, prva štampana knjiga nosila je simboličan naslov "Pisati", a reč je o esejima Margerit Diras.

Uzor "Paideje" koja, inače, spada u jednog od najvećih izdavača francuske književnosti na prostoru bivše Jugoslavije je "Galimar", ugledna francuska izdavačka kuća duge tradicije, koja neguje sve literarne žanrove. Petar Živadinović u razgovoru za naš list najavljuje uskoro objavljivanje sabranih dela Marsela Prusta, kao i dela Albera Kamija.

– Voleo bih da jednog dana za "Paideju" kažu da je srpski "Galimar" – kaže Živadinović.

Od svojih početaka "Paideja" je okrenuta inostranoj literaturi i, prema rečima našeg sagovornika, sistematski objavljuje prevode poezije, ali i prozu savremenih svetskih pisaca, težeći svojevrsnoj kulturnoj misiji u izdavaštvu.

– Zamislili smo kulturnu mapu Srbije i prazna mesta na njoj, koja treba popuniti. Međutim, u ovom kulturnom mozaiku predstoji još posla, naročito u okviru "Paidejine" zamisli da objavljuje knjige svih nacionalnih književnosti. Ove godine imamo nameru da štampamo više dela iz italijanske književnosti, među kojima je velika antologija savremene italijanske poezije. Do sada smo objavili i više od 50 naslova ruske književnosti, Sabrana dela Nine Berberove u sedam tomova, zatim dela Gajta Gazdanova u tri toma, neke spise Aleksandra Solženjicina, Sabrana dela Konstantina Vaginova u jednom tomu, kao i dela Mihaila Šiškina i Ljudmile Ulicke, naglasio je Petar Živadinović.

"Paidejini" prevodioci često dobijaju ugledna priznanja iz svoje struke, pa su tako za 2006. godinu nagrađeni Ljubinka Milinčić za prevod "Viline kosice" Mihaila Šiškina, i Slobodan Blagojević, za prevod Aristotelove "Fizike".

Izrazita izdavačka orijentacija "Paideje" na prevedenu književnost ima, ipak, upečatljiv razlog koji Petar Živadinović objašnjava:

– Kada smo počinjali, razmišljao sam o tome šta bi u vreme krize i sankcija bilo najvažnije za ovu zemlju. Zaključio sam da je najvažnije ne gubiti kontakt sa svetom, ne dospeti u kulturnu izolaciju. Početkom devedesetih o Srbima se govorilo kao o varvarima. Hteo sam da pokažem da to nije tačno, da u Srbiji intelektualci nisu manjina i da žele da komuniciraju sa svetom. Iako se ovde, u to vreme, govorilo da ne treba plaćati ništa onima koji su nam uveli sankcije odlučio sam da kupujem izdavačka prava za romane najboljih svetskih pisaca. Ipak, pokazalo se da je čitalačka publika na to reagovala dobro i, uz podršku nekih medija, to je bilo dovoljno i zapravo sve što jedan izdavač može poželeti – dodao je Živadinović.

Godine 1998. Biblioteka grada Beograda proglasila je "Paideju" za najuspešnijeg izdavača. Međutim, Petar Živadinović primećuje da i dalje u izdavaštvu postoje monopoli kada je reč o plasmanu knjige, kao i besomučna piraterija.

– U skladu sa nekim izmenama u krivičnom zakonu u poslednje tri godine menja se odnos prema pirateriji, a suzbijanje nelegalne trgovine i zloupotrebe autorskih prava počelo je samo zbog toga što manji broj izdavača smatra da nismo nepovratno osuđeni na sivu ekonomiju. Situacija ne može da se promeni preko noći, treba istrajati u delovanju na promenu opšte klime, pre svega donošenjem novog zakona o izdavačkoj delatnosti, formiranjem nacionalnog centra za knjigu, a zatim i objavljivanjem kvalitetne literature – kaže Petar Živadinović, posebno objašnjavajući važnost formiranja nacionalnog centra za knjigu: