Против културне изолације

Издавачка кућа "Паидеја" из Београда крајем јануара обележила је петнаест година постојања, током којих је објавила укупно 350 наслова. Према речима директора "Паидеје" Петра Живадиновића, прва штампана књига носила је симболичан наслов "Писати", а реч је о есејима Маргерит Дирас.

Узор "Паидеје" која, иначе, спада у једног од највећих издавача француске књижевности на простору бивше Југославије је "Галимар", угледна француска издавачка кућа дуге традиције, која негује све литерарне жанрове. Петар Живадиновић у разговору за наш лист најављује ускоро објављивање сабраних дела Марсела Пруста, као и дела Албера Камија.

– Волео бих да једног дана за "Паидеју" кажу да је српски "Галимар" – каже Живадиновић.

Од својих почетака "Паидеја" је окренута иностраној литератури и, према речима нашег саговорника, систематски објављује преводе поезије, али и прозу савремених светских писаца, тежећи својеврсној културној мисији у издаваштву.

– Замислили смо културну мапу Србије и празна места на њој, која треба попунити. Међутим, у овом културном мозаику предстоји још посла, нарочито у оквиру "Паидејине" замисли да објављује књиге свих националних књижевности. Ове године имамо намеру да штампамо више дела из италијанске књижевности, међу којима је велика антологија савремене италијанске поезије. До сада смо објавили и више од 50 наслова руске књижевности, Сабрана дела Нине Берберове у седам томова, затим дела Гајта Газданова у три тома, неке списе Александра Солжењицина, Сабрана дела Константина Вагинова у једном тому, као и дела Михаила Шишкина и Људмиле Улицке, нагласио је Петар Живадиновић.

"Паидејини" преводиоци често добијају угледна признања из своје струке, па су тако за 2006. годину награђени Љубинка Милинчић за превод "Вилине косице" Михаила Шишкина, и Слободан Благојевић, за превод Аристотелове "Физике".

Изразита издавачка оријентација "Паидеје" на преведену књижевност има, ипак, упечатљив разлог који Петар Живадиновић објашњава:

– Када смо почињали, размишљао сам о томе шта би у време кризе и санкција било најважније за ову земљу. Закључио сам да је најважније не губити контакт са светом, не доспети у културну изолацију. Почетком деведесетих о Србима се говорило као о варварима. Хтео сам да покажем да то није тачно, да у Србији интелектуалци нису мањина и да желе да комуницирају са светом. Иако се овде, у то време, говорило да не треба плаћати ништа онима који су нам увели санкције одлучио сам да купујем издавачка права за романе најбољих светских писаца. Ипак, показало се да је читалачка публика на то реаговала добро и, уз подршку неких медија, то је било довољно и заправо све што један издавач може пожелети – додао је Живадиновић.

Године 1998. Библиотека града Београда прогласила је "Паидеју" за најуспешнијег издавача. Међутим, Петар Живадиновић примећује да и даље у издаваштву постоје монополи када је реч о пласману књиге, као и бесомучна пиратерија.

– У складу са неким изменама у кривичном закону у последње три године мења се однос према пиратерији, а сузбијање нелегалне трговине и злоупотребе ауторских права почело је само због тога што мањи број издавача сматра да нисмо неповратно осуђени на сиву економију. Ситуација не може да се промени преко ноћи, треба истрајати у деловању на промену опште климе, пре свега доношењем новог закона о издавачкој делатности, формирањем националног центра за књигу, а затим и објављивањем квалитетне литературе – каже Петар Живадиновић, посебно објашњавајући важност формирања националног центра за књигу: