Evropa se sprema za odlazak Grčke

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka i dalje zabrinjava Evropu tako da nije slučajno to što je nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala telefonom predsednika Grčke Karolosa Papuljasa kako bi iz prve ruke dobila više informacija. Zasad ovdašnja javnost nije obaveštena o sadržaju razgovora iniciranog iz Berlina.

Malo olakšanja, ipak, donela je izjava predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca, u susretu sa predsednikom Papuljasom, da je njegov zadatak da čuje šta misle Grci i da on lično podržava opstanak Grčke u evrozoni.

„Mnogo govorimo o Grčkoj, ali malo razgovaramo sa Grcima. Mislim da nema dovoljno dijaloga između evropskih struktura i zvaničnika koji donose odluke i same Grčke. Mislim da je neophodno da čujemo šta Grci imaju da kažu i da dokažemo da ne želimo da porobimo Grčku, već da joj pomognemo”, rekao je Šulc.

Predsednik Papuljas pokušao je da opravda nove izbore i neuspehe u formiranju koalicione vlade izražavajući nadu da će 17. juna biti iskorišćena šansa i uspešno formirana vlada.

Upravo politička neizvesnost, nejedinstvo i nespremnost partija da formiraju koaliciju rezultirali su odlukom MMF-a da odbije sve kontakte sa prelaznom vladom i prekine saradnju sa Atinom do ponovljenih izbora 17. juna. Istovremeno, iz Evropske komisije i Evropske centralne banke prvi put stižu potvrđene informacije da se radi na kriznom scenariju za slučaj da Grčka bude primorana da napusti evrozonu.

Komesar Evropske unije za trgovinu Karel de Guht izjavio je da nije reč o spekulacijama i da sada već postoji specijalni servis koji radi na kriznom scenariju.

Međutim, lider Koalicije radikalne levice Siriza Aleksis Cipras u izjavi „Volstrit džornalu” poručuje da će Grčka prestati da vraća dugove ukoliko joj se obustavi finansijski programi. Cipras poručuje da je Evropa dužna da promeni svoju politiku i razmisli o pomoći u razvoju Grčke i ne dopusti takozvanu humanitarnu krizu.

„Grčka ne namerava da preduzima jednostrane poteze, ali ako to učine kreditori, ukoliko se zaustavi dalja ekonomske pomoć, mi ćemo jednostavno prestati da plaćamo dugove”, kaže lider partije koja je na prošlim izborima osvojila drugo mesto.

U međuvremenu, privremena grčka vlada, koja ima administrativnu funkciju i zadatak da zemlju dovede do izbora, odlučila je da za svoj rad ne prima nadoknadu. S obzirom na to da je sastavljena od univerzitetskih profesora i diplomata, dakle ljudi koji već primaju platu, premijer i šesnaest ministara su se odrekli jednomesečne plate.

Grčki fond za privatizaciju odlučio je da obustavi program privatizacije 14 kompanija za koje su već bili raspisani tenderi. Tako je privatizacija „Helenik petroleuma”, Vodovoda i Elektrodistribucije, gasne kompanije i drugih odložena do posle novih izbora. Prema obavezama koje je Grčka preuzela u zamenu za evropske kredite, do 2015. godine iz prodaje državne imovine trebalo bi da se uštedi 19 milijardi evra. Do sada je od privatizacije dobijeno samo 1,5 milijarda evra, a ovom odlukom ceo proces se, praktično, vraća na početak – iako je već bilo ozbiljnih kupaca.