Pozorište na dobrom putu

Kragujevac – Post dug gotovo tri godine, tokom koje je najstarije srpsko pozorište, osnovano 1835, lutalo negde na marginama umetničkih dešavanja u Srbiji, konačno je prekinut. Na zadovoljstvo publike i, pre svih, ansambla, koji je sada angažovan u punom kapacitetu.

Ovosezonske predstave „Noć u kafani Titanik”, „Jedan čovek, dvojica gazda“ (režija Nebojša Bradić), kao i „Lepotica Linejna“ (Milić Jovanović) vratile su ljubitelje pozorišne umetnosti u neveliku salu Knjaževsko-srpskog teatra (bivše „Joakim Vujić“), koji je za poslednjih šest meseci iznedrio premijera koliko i za prethodne dve, tri godine. Takođe, posle teško objašnjive pauze od devet godina, kragujevački teatar ponovo je uzeo učešće na tradicionalnim Pozorišnim susretima „Joakim Vujić“. Na nedavno završenom Festivalu u Pirotu, Kragujevčani su izveli predstavu „Noć u kafani Titanik”.

„Za kratko vreme napravili smo veliki korak”, kaže za „Politiku“ umetnički direktor Knjaževsko-srpskog teatra Nebojša Bradić, najzaslužniji za ponovno uspostavljanje dinamike bez koje, kako objašnjava ovaj reditelj, „nijedno pozorište ne može da bude živo”.

– Pozorište bez produkcije doživelo je transformaciju, pa sada publika za neke predstave ne može da dođe do karte. To je lepo i pohvalno, imajući u vidu atmosferu u kojoj ponekad rade pozorišta u unutrašnjosti. Kragujevački teatar je na dobrom putu. O tome najbolje svedoči raspoloženje ansambla, koji je vratio veru u sebe. Zato sam siguran da u Kragujevcu može da se realizuje ideja modernog teatra, ali pozorište je u suštini proces i ništa se ne može završiti jednom predstavom – kaže naš sagovornik.

Iako se disciplinovanom i preciznom Bradiću ne dopada atmosfera u bifeu kragujevačkog pozorišta, sama činjenica da se glumci tu ponovo okupljaju možda više nego bilo šta drugo govori da se ansambl Knjaževsko-srpskog teatra vratio „u formu“.

– Ansambl kragujevačkog pozorišta ima dobru strukturu i nekoliko izuzetno darovitih glumaca i glumica. Treba ih samo ohrabriti, i verujem da će oni tek iskazati svoj talenat i raskošne mogućnosti, budući da prethodnih godina nisu imali dovoljno prilika da igraju. Važno je i to što je pozorište otvoreno, pa smo u prilici da za pojedine predstave angažujemo i glumce koji nisu iz ove sredine –navodi Bradić.

Preambiciozan projekt gradskih vlasti da od Kragujevca naprave središte pozorišne umetnosti u Srbiji i regionu obio se o glavu Knjaževsko-srpskom teatru. Opterećeno sa čak dva festivala („Joakim festom“ i „Joakim Interfestom“), pozorište je ostalo bez sredstava za osnovnu produkciju i vremenom zapalo u dugove.

– Kultura je faktor razvoja, a ne trošak. U tom smislu, kragujevački teatar može biti okosnica sveukupnog razvoja grada, baš kao i pozorišta u Kruševcu, Užicu, Šapcu, Nišu... Mislim da to razumeju i predstavnici ovdašnje vlasti. Zato treba razgovarati sa menadžmentom „Fijata“ i pokušati da se uspostavi spona između kulture i ekonomije. Kragujevcu je, zapravo, potrebna nova i veća pozorišna sala, a ako to nije izvodljivo, onda svakako treba rekonstruisati dvoranu „Šumadija“, u kojoj ima hiljadu mesta – navodi Bradić, naglašavajući da su Srbiji, osim Beograda, potrebni i drugi „epicentri kulturnih dešavanja“.

U kragujevačkom teatru trenutno se priprema još jedna predstava – „Dvanaestorica gnevnih ljudi”. Režira je njujorški reditelj Nil Flekman, a posle premijere, koja je zakazana za 25. maj, slede gostovanja. Budući da u predstavi igraju glumci iz Zenice i Virovitice, ona će biti izvedena u tim mestima, ali u i Beogradu. Prisustvo pozorišta u regionu, kao i na međunarodnim festivalima (Poljska, Bjalsko Bjala – „Lepotica Linejni“), izuzetno je važno, jer dolazi do razmene iskustava, kaže Bradić, koji će i naredne sezone, kako nam je rekao, ostati uz Knjaževsko-srpski teatar.

Brane Kartalović