Позориште на добром путу

Крагујевац – Пост дуг готово три године, током које је најстарије српско позориште, основано 1835, лутало негде на маргинама уметничких дешавања у Србији, коначно је прекинут. На задовољство публике и, пре свих, ансамбла, који је сада ангажован у пуном капацитету.

Овосезонске представе „Ноћ у кафани Титаник”, „Један човек, двојица газда“ (режија Небојша Брадић), као и „Лепотица Линејна“ (Милић Јовановић) вратиле су љубитеље позоришне уметности у невелику салу Књажевско-српског театра (бивше „Јоаким Вујић“), који је за последњих шест месеци изнедрио премијера колико и за претходне две, три године. Такође, после тешко објашњиве паузе од девет година, крагујевачки театар поново је узео учешће на традиционалним Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“. На недавно завршеном Фестивалу у Пироту, Крагујевчани су извели представу „Ноћ у кафани Титаник”.

„За кратко време направили смо велики корак”, каже за „Политику“ уметнички директор Књажевско-српског театра Небојша Брадић, најзаслужнији за поновно успостављање динамике без које, како објашњава овај редитељ, „ниједно позориште не може да буде живо”.

– Позориште без продукције доживело је трансформацију, па сада публика за неке представе не може да дође до карте. То је лепо и похвално, имајући у виду атмосферу у којој понекад раде позоришта у унутрашњости. Крагујевачки театар је на добром путу. О томе најбоље сведочи расположење ансамбла, који је вратио веру у себе. Зато сам сигуран да у Крагујевцу може да се реализује идеја модерног театра, али позориште је у суштини процес и ништа се не може завршити једном представом – каже наш саговорник.

Иако се дисциплинованом и прецизном Брадићу не допада атмосфера у бифеу крагујевачког позоришта, сама чињеница да се глумци ту поново окупљају можда више него било шта друго говори да се ансамбл Књажевско-српског театра вратио „у форму“.

– Ансамбл крагујевачког позоришта има добру структуру и неколико изузетно даровитих глумаца и глумица. Треба их само охрабрити, и верујем да ће они тек исказати свој таленат и раскошне могућности, будући да претходних година нису имали довољно прилика да играју. Важно је и то што је позориште отворено, па смо у прилици да за поједине представе ангажујемо и глумце који нису из ове средине –наводи Брадић.

Преамбициозан пројект градских власти да од Крагујевца направе средиште позоришне уметности у Србији и региону обио се о главу Књажевско-српском театру. Оптерећено са чак два фестивала („Јоаким фестом“ и „Јоаким Интерфестом“), позориште је остало без средстава за основну продукцију и временом запало у дугове.

– Култура је фактор развоја, а не трошак. У том смислу, крагујевачки театар може бити окосница свеукупног развоја града, баш као и позоришта у Крушевцу, Ужицу, Шапцу, Нишу... Мислим да то разумеју и представници овдашње власти. Зато треба разговарати са менаџментом „Фијата“ и покушати да се успостави спона између културе и економије. Крагујевцу је, заправо, потребна нова и већа позоришна сала, а ако то није изводљиво, онда свакако треба реконструисати дворану „Шумадија“, у којој има хиљаду места – наводи Брадић, наглашавајући да су Србији, осим Београда, потребни и други „епицентри културних дешавања“.

У крагујевачком театру тренутно се припрема још једна представа – „Дванаесторица гневних људи”. Режира је њујоршки редитељ Нил Флекман, а после премијере, која је заказана за 25. мај, следе гостовања. Будући да у представи играју глумци из Зенице и Вировитице, она ће бити изведена у тим местима, али у и Београду. Присуство позоришта у региону, као и на међународним фестивалима (Пољска, Бјалско Бјала – „Лепотица Линејни“), изузетно је важно, јер долази до размене искустава, каже Брадић, који ће и наредне сезоне, како нам је рекао, остати уз Књажевско-српски театар.

Бране Карталовић