Nisam poredio Nikolića i Hitlera

Nisam poredio Tomislava Nikolića i Hitlera. Samo sam govorio da je neprikosnoveno pravo naroda da bira, ali njegovo neprikosnoveno pravo je i da pogreši. Iz toga ne sledi da narod nikada nije pogrešio. Imamo, nažalost, primere da su čitave nacije bile zavedene. To nema nikakve veze sa ovim izborima, kazao je za „Politiku” Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke. On je pojasnio svoje izlaganje na prekjučerašnjoj debati o izborima Centra za demokratiju kada je rekao da „u istoriji ima mnogo primera da su građani loše izabrali. Ako pogreše, posle je kasno... I Hitler je došao na vlast glasačkim listićima”.

Znači, to nije bila paralela?

Nisam uopšte pravio paralelu. To je bio samo primer u teorijskom razmatranju volje naroda. Volja naroda je u pravu, ali ne mora uvek istorijski da ispadne da je na najbolji način izabrala. Bilo bi vrlo opasno da se zaboravlja Hitler, da se zaboravlja da je Gebels doprineo da nemački narod izgubi 15 miliona stanovnika. To je istorija, ali to ne znači poređenje. Mi ne živimo to ovde, niti neko ima tu snagu i moć. Čak i kada bi bio najopakiji ne može da bude Hitler.

Reagujući na izbor Nikolića na Zapadu kažu da oni ne očekuju preveliki zaokret, ni ništa dramatično drugačije od politike koju je vodio Boris Tadić?

Pa, naravno. Kakva će biti politika čekamo da vidimo. To će zavisiti od vlade, jer ona vodi politiku. Prema tome, kakva se vlada bude napravila od toga će zavisiti kako će se voditi politika. Ako se napravi vlada sa SNS-om i sa DSS-om i još nekima biće zanimljivo kakvo je to nastavljanje i približavanje Evropi s obzirom na izražene programe i stavove pojedinih stranaka. Ako se napravi vlada na osnovu dosadašnje, postojeće koalicije, podrazumeva se da će ona nastaviti svoju politiku. Između ostalog, dobila je 135 mandata, ako tome dodate i LDP –150 mandata. Ne može se sad reći da to nema veze, da o tome nećemo da razgovaramo.

Da li očekujete probleme ako bude kohabitacije?

U mnogim zemljama postoji kohabitacija, Francuskoj, Nemačkoj. Ona podrazumeva, pre svega, brigu ne samo o svom partijskom interesu nego o opštim društvenim i državnim interesima. Sačekajte, videćemo da li smo politički zreli.

U izlaganju na ovoj debati ste rekli i da bi „demokratski izbori bili bolji ukoliko bi postojala pretpostavka da postoji veliki broj dobrih građana“, pa ste kritikovali intelektualnu elitu rekavši da je doprinela velikoj apstinenciji na majskim izborima i velikom procentu belih listića. Da li time na neki način abolirate vašu stranku za izborni neuspeh?

Naravno da ne. Demokratska stranka ne beži od odgovornosti. Druga stvar koju sam rekao je da intelektualci i voajeri nisu krivi, njihova je stvar, tako su hteli, da li su uticali na rezultat ili ne… Treća stvar je Aristotel. Meni je žao što ljudi ne vole Aristotela. On je rekao: „Za dobru državu potrebni su dobri građani, a da bi građani bili dobri neophodna je dobra država”. To je jedna abeceda politike i meni je žao što politikanti to ne razumeju.

Znači da smo u proteklom periodu imali bolju državu imali bismo i bolje građane?

Sigurno. Da smo mi imali dobru državu i demokratiju dvesta godina, a ne razne diktature sigurno da bismo imali bolje građane. A da smo imali bolje građane sigurno bi onda i država bila bolja. Meni je žao ako to neko ne razume. Drugo je pitanje bilo može li narodna volja da pogreši. Ona ima pravo čak i da pogreši. I naveo sam primer kad je pogrešila, da je to bio slučaj Hitlera, ali ima primera koliko hoćete. Bio je ovde i Tito i Milošević i tako dalje. Ako mi neko tvrdi da su to bile sjajne vlade, e to nije tako.

Oni koji su glasali za Nikolića neće se složiti sa vama da su pogrešili i misle da su izabrali bolje od onoga što su imali do sada, odnosno bolje od Borisa Tadića?

Pa dabome. Oni imaju potpuno pravo da glasaju. To je jedino što imaju. Moja je zamerka belim listićima što lišavaju građanina osnovnog njegovog svojstva – da učestvuje u izboru vlasti u državi.

Zar i to nije na neki način iskazivanje volje, odnosno stava?

Da, građanin ima pravo na svoju volju, ali kao građanin on je sebe lišio prava da njegov glas utiče na izbor vlasti. I u tom pogledu beli listići nisu nikakav demokratski stav, to je stav ogorčenja, nezadovoljstva. To nije velika građanska svest. Naprotiv, to je samo bežanje od odgovornosti.

Statistika kaže da sve i da je na belim listićima bio zaokružen Tadić, to ne bi promenilo rezultat izbora?

Ja to nisam analizirao. Moja kritika u debati je bila usmerena na to da kampanje ne smeju da budu samo marketing, da danas zahvaljujući televiziji i svemu imamo procvat populizma u politici. Bilo je jedno opštije gledanje koje ja želim da unesem u debatu kao naučnik koji o tome raspravlja.

Pretpostavljam da ćete sada u stranci da se bavite analizama, gde ste pogrešili?

Normalno, a ono što bi mnogi sada želeli a to je da dođe do rastura, toga neće biti.