Нисам поредио Николића и Хитлера

Нисам поредио Томислава Николића и Хитлера. Само сам говорио да је неприкосновено право народа да бира, али његово неприкосновено право је и да погреши. Из тога не следи да народ никада није погрешио. Имамо, нажалост, примере да су читаве нације биле заведене. То нема никакве везе са овим изборима, казао је за „Политику” Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета Демократске странке. Он је појаснио своје излагање на прекјучерашњој дебати о изборима Центра за демократију када је рекао да „у историји има много примера да су грађани лоше изабрали. Ако погреше, после је касно... И Хитлер је дошао на власт гласачким листићима”.

Значи, то није била паралела?

Нисам уопште правио паралелу. То је био само пример у теоријском разматрању воље народа. Воља народа је у праву, али не мора увек историјски да испадне да је на најбољи начин изабрала. Било би врло опасно да се заборавља Хитлер, да се заборавља да је Гебелс допринео да немачки народ изгуби 15 милиона становника. То је историја, али то не значи поређење. Ми не живимо то овде, нити неко има ту снагу и моћ. Чак и када би био најопакији не може да буде Хитлер.

Реагујући на избор Николића на Западу кажу да они не очекују превелики заокрет, ни ништа драматично другачије од политике коју је водио Борис Тадић?

Па, наравно. Каква ће бити политика чекамо да видимо. То ће зависити од владе, јер она води политику. Према томе, каква се влада буде направила од тога ће зависити како ће се водити политика. Ако се направи влада са СНС-ом и са ДСС-ом и још некима биће занимљиво какво је то настављање и приближавање Европи с обзиром на изражене програме и ставове појединих странака. Ако се направи влада на основу досадашње, постојеће коалиције, подразумева се да ће она наставити своју политику. Између осталог, добила је 135 мандата, ако томе додате и ЛДП –150 мандата. Не може се сад рећи да то нема везе, да о томе нећемо да разговарамо.

Да ли очекујете проблеме ако буде кохабитације?

У многим земљама постоји кохабитација, Француској, Немачкој. Она подразумева, пре свега, бригу не само о свом партијском интересу него о општим друштвеним и државним интересима. Сачекајте, видећемо да ли смо политички зрели.

У излагању на овој дебати сте рекли и да би „демократски избори били бољи уколико би постојала претпоставка да постоји велики број добрих грађана“, па сте критиковали интелектуалну елиту рекавши да је допринела великој апстиненцији на мајским изборима и великом проценту белих листића. Да ли тиме на неки начин аболирате вашу странку за изборни неуспех?

Наравно да не. Демократска странка не бежи од одговорности. Друга ствар коју сам рекао је да интелектуалци и воајери нису криви, њихова је ствар, тако су хтели, да ли су утицали на резултат или не… Трећа ствар је Аристотел. Мени је жао што људи не воле Аристотела. Он је рекао: „За добру државу потребни су добри грађани, а да би грађани били добри неопходна је добра држава”. То је једна абецеда политике и мени је жао што политиканти то не разумеју.

Значи да смо у протеклом периоду имали бољу државу имали бисмо и боље грађане?

Сигурно. Да смо ми имали добру државу и демократију двеста година, а не разне диктатуре сигурно да бисмо имали боље грађане. А да смо имали боље грађане сигурно би онда и држава била боља. Мени је жао ако то неко не разуме. Друго је питање било може ли народна воља да погреши. Она има право чак и да погреши. И навео сам пример кад је погрешила, да је то био случај Хитлера, али има примера колико хоћете. Био је овде и Тито и Милошевић и тако даље. Ако ми неко тврди да су то биле сјајне владе, е то није тако.

Они који су гласали за Николића неће се сложити са вама да су погрешили и мисле да су изабрали боље од онога што су имали до сада, односно боље од Бориса Тадића?

Па дабоме. Они имају потпуно право да гласају. То је једино што имају. Моја је замерка белим листићима што лишавају грађанина основног његовог својства – да учествује у избору власти у држави.

Зар и то није на неки начин исказивање воље, односно става?

Да, грађанин има право на своју вољу, али као грађанин он је себе лишио права да његов глас утиче на избор власти. И у том погледу бели листићи нису никакав демократски став, то је став огорчења, незадовољства. То није велика грађанска свест. Напротив, то је само бежање од одговорности.

Статистика каже да све и да је на белим листићима био заокружен Тадић, то не би променило резултат избора?

Ја то нисам анализирао. Моја критика у дебати је била усмерена на то да кампање не смеју да буду само маркетинг, да данас захваљујући телевизији и свему имамо процват популизма у политици. Било је једно општије гледање које ја желим да унесем у дебату као научник који о томе расправља.

Претпостављам да ћете сада у странци да се бавите анализама, где сте погрешили?

Нормално, а оно што би многи сада желели а то је да дође до растура, тога неће бити.