Porodica je danas bez zaštite

Festival „Dani Sarajeva” u Beogradu je značajan na planu povezivanja ovih gradova koji su u nedavnoj prošlosti bili udaljeni jedan od drugoga. To je afirmacija ideje kako kultura i umetnost povezuju pokidane veze, otvara važna pitanja, katarzično nas suočava sa svojim odgovornostima i dilemama. To je sada već i tradicija, jer su cele generacije umetnika iz svih medija preko ove manifestacije zasnovale svoja lična prijateljstva, postali saradnici na raznim zajedničkim projektima, što je najlepša i najvrednija činjenica koja je nastala iz ovih susreta... kaže sarajevski reditelj Dino Mustafić.

Kamerni teatar 55 gostovaće sa predstavom  „Šta smo to učinili” reditelja Dina Mustafića sutra uveče u 20 časova na sceni Ateljea 212 u Beogradu, u okviru festivala „Dani Sarajeva”. Reč je o predstavi koja na vrlo direktan i bolan način govori o odnosima unutar porodice, a prožeta je i ličnim razmišljanjima glumačkog ansambla. Dramatizaciju potpisuje Željka Udovičić-Pleština. U glumačkoj ekipi su: Jasna Diklić, Tatjana Šojić, Sadžida Šetić, Gordana Boban, Maja Izetbegović, Senad Bašić, Amar Selimović, Mirsad Tuka, Boris Ler, Muhamed Hadžović i violončelistkinja Belma Alić.

– „Šta smo to učinili” je dokumentaristički tekst, baziran na višemesečnim intervjuima, razgovorima i anketama koje je selektovao i prikupljao Žoela Pomera, inače vrlo značajan reditelj u Francuskoj. Mi, na Balkanu živimo posttranzicijsko vreme u kojem je najviše stradala porodica, narušeni su odnosi na relaciji deca i roditelji. Taj jaz je sve očigledniji i tragičniji. Deca ne veruju u vrednosti svojih očeva, deluju dezorijentisano i tragaju za svojim identitetom, konstruišu ga na ulici, tamo gde se uz nasilje i lopovluk brzo dolazi do moći i statusa. U tom haosu roditelji su disfunkcionalni, pa pokušavaju autoritarno ili represivno da odgajaju decu, što nije nikako dobro. Eto, o tome razmišljamo i govorimo kroz scenski materijal u pomenutoj predstavi. Ugrađujemo svoja lična iskustva, ispovedamo se na sceni, vodimo dijalog sa publikom – objašnjava Dino Mustafić i dodaje:

– Živimo u poremećenom svetu. Sve je pod upitnikom. Porodica se raspada, puca i kida jer nema mehanizme zaštite. Sve je upereno protiv intimnog i humanističkog, zamenjeno vikom i glamom sa ulice kroz komercijalizaciju, kulturu „slavnih”, materijalni aspekt sveta. Danas si bezvredan i smešan sa svojim principima ili idealima u koje veruješ. Svet se tome ruga, plazi ti jezik. Porodica je mikrozajednica, tako je devastirana i makrozajednica, jer sve dolazi i polazi od porodice.

Predstava „Šta smo to učinili” nastala je i sa namerom da propita: „Koliko je budućnost već određena našom prošlošću”.

– Prošlost je determinisala naše živote kada govorimo o Balkanu. Ja sam već u srednjim godinama, a od kada sam socijalno svestan živim sa rečju: kriza. Ona se kontinuirano proizvodi kroz ratove, pljačku, grabež, mržnju i nasilje, ruralizaciju gradova, nasilne imigracije.  Sve to je spakovano kroz politiku i retoriku koja nema dimenziju budućnosti. Nada je proterana, čini mi se nekada skoro i zabranjena u našim sredinama, a bez te dimenzije ljudi su uplašeni, prepušteni  sebi kroz socijalni darvinizam u kojem opstaju samo jaki, pokvareni i prilagodljivi. Za one druge nema života – naglašava reditelj.
Dino Mustafić trenutno boravi u Skoplju gde na poziv Albanskog nacionalnog teatra za festival „Ohridsko leto” postavlja komad  „Prosjačka opera” Vaclava Havela koji anatomski oslikava današnje prilike, sprege mafije i države, vlasti i ulice.

– Proteklih deset godina radim vrlo intenzivno na području Balkana i teme koje nas se tiču vrlo su slične. Meni je zavičaj pozorište, pozorišna sala mi je dom, tako se kao nomad seljakam od grada do grada, bez svesti da ima granica, jer je pozorišni svet kosmos za sebe. Prirodno gledam na saradnju u regionu, puno toga nas spaja, a proteklih godina se samo sistemski radilo na razdvajanju. Ta su vremena, nadam se, iza nas, na smetlištu istorije – kaže Mustafić.