Породица је данас без заштите

Фестивал „Дани Сарајева” у Београду је значајан на плану повезивања ових градова који су у недавној прошлости били удаљени један од другога. То је афирмација идеје како култура и уметност повезују покидане везе, отвара важна питања, катарзично нас суочава са својим одговорностима и дилемама. То је сада већ и традиција, јер су целе генерације уметника из свих медија преко ове манифестације засновале своја лична пријатељства, постали сарадници на разним заједничким пројектима, што је најлепша и највреднија чињеница која је настала из ових сусрета... каже сарајевски редитељ Дино Мустафић.

Камерни театар 55 гостоваће са представом  „Шта смо то учинили” редитеља Дина Мустафића сутра увече у 20 часова на сцени Атељеа 212 у Београду, у оквиру фестивала „Дани Сарајева”. Реч је о представи која на врло директан и болан начин говори о односима унутар породице, а прожета је и личним размишљањима глумачког ансамбла. Драматизацију потписује Жељка Удовичић-Плештина. У глумачкој екипи су: Јасна Диклић, Татјана Шојић, Саџида Шетић, Гордана Бобан, Маја Изетбеговић, Сенад Башић, Амар Селимовић, Мирсад Тука, Борис Лер, Мухамед Хаџовић и виолончелисткиња Белма Алић.

– „Шта смо то учинили” је документаристички текст, базиран на вишемесечним интервјуима, разговорима и анкетама које је селектовао и прикупљао Жоела Помера, иначе врло значајан редитељ у Француској. Ми, на Балкану живимо посттранзицијско време у којем је највише страдала породица, нарушени су односи на релацији деца и родитељи. Тај јаз је све очигледнији и трагичнији. Деца не верују у вредности својих очева, делују дезоријентисано и трагају за својим идентитетом, конструишу га на улици, тамо где се уз насиље и лоповлук брзо долази до моћи и статуса. У том хаосу родитељи су дисфункционални, па покушавају ауторитарно или репресивно да одгајају децу, што није никако добро. Ето, о томе размишљамо и говоримо кроз сценски материјал у поменутој представи. Уграђујемо своја лична искуства, исповедамо се на сцени, водимо дијалог са публиком – објашњава Дино Мустафић и додаје:

– Живимо у поремећеном свету. Све је под упитником. Породица се распада, пуца и кида јер нема механизме заштите. Све је уперено против интимног и хуманистичког, замењено виком и гламом са улице кроз комерцијализацију, културу „славних”, материјални аспект света. Данас си безвредан и смешан са својим принципима или идеалима у које верујеш. Свет се томе руга, плази ти језик. Породица је микрозаједница, тако је девастирана и макрозаједница, јер све долази и полази од породице.

Представа „Шта смо то учинили” настала је и са намером да пропита: „Колико је будућност већ одређена нашом прошлошћу”.

– Прошлост је детерминисала наше животе када говоримо о Балкану. Ја сам већ у средњим годинама, а од када сам социјално свестан живим са речју: криза. Она се континуирано производи кроз ратове, пљачку, грабеж, мржњу и насиље, рурализацију градова, насилне имиграције.  Све то је спаковано кроз политику и реторику која нема димензију будућности. Нада је протерана, чини ми се некада скоро и забрањена у нашим срединама, а без те димензије људи су уплашени, препуштени  себи кроз социјални дарвинизам у којем опстају само јаки, покварени и прилагодљиви. За оне друге нема живота – наглашава редитељ.
Дино Мустафић тренутно борави у Скопљу где на позив Албанског националног театра за фестивал „Охридско лето” поставља комад  „Просјачка опера” Вацлава Хавела који анатомски осликава данашње прилике, спреге мафије и државе, власти и улице.

– Протеклих десет година радим врло интензивно на подручју Балкана и теме које нас се тичу врло су сличне. Мени је завичај позориште, позоришна сала ми је дом, тако се као номад сељакам од града до града, без свести да има граница, јер је позоришни свет космос за себе. Природно гледам на сарадњу у региону, пуно тога нас спаја, а протеклих година се само системски радило на раздвајању. Та су времена, надам се, иза нас, на сметлишту историје – каже Мустафић.