Pune kase, prazni novčanici

Trgovačke kase u 2006. godini, sudeći po završnim računima, bile su za petinu "punije" nego prethodne godine.
Iako se kupci nisu hvalili većim pazarima, niti su prodavci isticali da kase više zveče nego obično, Republički zavod za statistiku je registrovao da je promet robe u odnosu na 2005. godinu veći za 21 odsto.
I dok u maloprodajnim objektima juče nisu bili raspoloženi da komentarišu poboljšanje prodaje, ekonomisti objašnjavaju da su trgovci "poentirali u pet do dvanaest", odnosno tek u poslednjem mesecu prošle godine.
Praznična groznica, potrošački krediti, uplata trinaeste plate, doznake iz inostranstva i vraćanje duga penzionerima obeležili su kraj godine i to se, kažu stručnjaci, videlo i u potrošačkim korpama koje su bile bogatije nego inače.

Samo u "Tempu", pretposlednjeg dana stare godine, kupci su prosečno trošili po čak 5.250 dinara (više od 65 evra) po pojedincu. Prosečna potrošačka korpa u "Merkatoru" koštala je više od 2.000 dinara. To je za oko 30 odsto veća cifra u odnosu na prosečnu kupovinu tokom godine. Uoči Božića, "Maksijeve" supermarkete ukupno je posetilo 144.000 potrošača.  

Ovakvu sliku iz maloprodaje potvrđuje i zvanična statistika. Samo za mesec dana, od novembra do decembra, promet robe u radnjama skočio je za 17,6 odsto. U odnosu na decembar 2005. godine ostvaren je rast od 17,3 odsto.

Prema objašnjenju Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača, osim realnog rasta plata, i uticaja potrošačkih kredita, kase su jednim delom bile punije i zbog – rasta cena u maloprodaji.

Gledano iz potrošačkog ugla, činjenica je da se danas za iste pare može kupiti mnogo manje stvari nego prošle godine. To je, objašnjava Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, jedan od dokaza da ovaj podatak ne treba tumačiti zdravo za gotovo i da treba biti oprezan pre nego što se proceni da je reč o ozbiljnom poboljšanju životnog standarda.

– Više je tu reč o kvantitativnom, nego kvalitativnom rastu prometa robe. Prošlogodišnja inflacija od 6,6 odsto, bez obzira na to što je bila niska, ipak govori o povećanju cena u maloprodaji – ističe Hamovićeva.

Ne može se poreći, dodaje ona, da su gužve u hipermarketima veće nego inače i da su takvi objekti mamac za potrošače. Roba je, kaže Hamovićeva, jevtinija nego u "radnji na ćošku", pa kupac obično pođe po nekoliko stvari, a na kasu stigne sa punim kolicima. Obično se ovakve posete hipermarketima završavaju sa tri do pet hiljada dinara manje u novčaniku – ističe Hamovićeva i dodaje da je to veliki udarac na džep.

– Naš narod je navikao da godinama živi skromno i da štedi. Laki "keš" i kratkoročni zajmovi uticali su na to da se potrošači malo opuste i da, ne razmišljajući kako će vratiti dug, prekomerno troše. To se odrazilo na povećanje lične potrošnje. Nesumnjivo da poboljšanja ima, jer je prvi put od 2000. godine prosečna plata pokrila prosečnu korpu. Ali sve dok čak 60 odsto građana ima zaradu koja je niža od prosečne ne može se govoriti o ozbiljnom rastu kupovne moći. To znači da je više od polovine zaposlenih prošle godine jedva sastavljalo kraj s krajem – istakla je Hamovićeva.

A. Nikolić