Пуне касе, празни новчаници

Трговачке касе у 2006. години, судећи по завршним рачунима, биле су за петину "пуније" него претходне године.
Иако се купци нису хвалили већим пазарима, нити су продавци истицали да касе више звече него обично, Републички завод за статистику је регистровао да је промет робе у односу на 2005. годину већи за 21 одсто.
И док у малопродајним објектима јуче нису били расположени да коментаришу побољшање продаје, економисти објашњавају да су трговци "поентирали у пет до дванаест", односно тек у последњем месецу прошле године.
Празнична грозница, потрошачки кредити, уплата тринаесте плате, дознаке из иностранства и враћање дуга пензионерима обележили су крај године и то се, кажу стручњаци, видело и у потрошачким корпама које су биле богатије него иначе.

Само у "Темпу", претпоследњег дана старе године, купци су просечно трошили по чак 5.250 динара (више од 65 евра) по појединцу. Просечна потрошачка корпа у "Меркатору" коштала је више од 2.000 динара. То је за око 30 одсто већа цифра у односу на просечну куповину током године. Уочи Божића, "Максијеве" супермаркете укупно је посетило 144.000 потрошача.  

Овакву слику из малопродаје потврђује и званична статистика. Само за месец дана, од новембра до децембра, промет робе у радњама скочио је за 17,6 одсто. У односу на децембар 2005. године остварен је раст од 17,3 одсто.

Према објашњењу Петра Богосављевића, председника Покрета за заштиту потрошача, осим реалног раста плата, и утицаја потрошачких кредита, касе су једним делом биле пуније и због – раста цена у малопродаји.

Гледано из потрошачког угла, чињеница је да се данас за исте паре може купити много мање ствари него прошле године. То је, објашњава Владана Хамовић из Института за економику пољопривреде, један од доказа да овај податак не треба тумачити здраво за готово и да треба бити опрезан пре него што се процени да је реч о озбиљном побољшању животног стандарда.

– Више је ту реч о квантитативном, него квалитативном расту промета робе. Прошлогодишња инфлација од 6,6 одсто, без обзира на то што је била ниска, ипак говори о повећању цена у малопродаји – истиче Хамовићева.

Не може се порећи, додаје она, да су гужве у хипермаркетима веће него иначе и да су такви објекти мамац за потрошаче. Роба је, каже Хамовићева, јевтинија него у "радњи на ћошку", па купац обично пође по неколико ствари, а на касу стигне са пуним колицима. Обично се овакве посете хипермаркетима завршавају са три до пет хиљада динара мање у новчанику – истиче Хамовићева и додаје да је то велики ударац на џеп.

– Наш народ је навикао да годинама живи скромно и да штеди. Лаки "кеш" и краткорочни зајмови утицали су на то да се потрошачи мало опусте и да, не размишљајући како ће вратити дуг, прекомерно троше. То се одразило на повећање личне потрошње. Несумњиво да побољшања има, јер је први пут од 2000. године просечна плата покрила просечну корпу. Али све док чак 60 одсто грађана има зараду која је нижа од просечне не може се говорити о озбиљном расту куповне моћи. То значи да је више од половине запослених прошле године једва састављало крај с крајем – истакла је Хамовићева.

А. Николић