Recepti se i dalje pišu ručno

Zakazivanje lekarskih pregleda putem interneta u Srbiji za sada je moguće samo u pojedinim zdravstvenim ustanovama, a u mnogim domovima zdravlja recepti se i dalje ispisuju ručno iako postoji preporuka da se obrađuju elektronski. Možda je upravo to jedan od razloga zbog čega je naša zemlja dobila negativnu ocenu u istraživanju ekspertske organizacije Helt konzjumer pauerhausurađenom za potrebe Evropskog parlamenta.

Iako su nas nadležni prethodnih godina ubeđivali da će uskoro doći vreme kada ćemo samo ući u apoteku i dobiti lekove bez pisanog recepta, jer će sve podatke jednim „klikom” o nama i našim bolestima imati kompjuter, očigledno je da ćemo morati da sačekamo još nekoliko godina da bi se te najave realizovale. Pacijenti se s pravom pitaju i kada će doći dan kada neće morati da šetaju sa receptima i uputima od lekara do lekara i kada će sve zdravstvene ustanove u zemlji biti umrežene, jer bi onda recimo lekar u Kliničkom centru Srbije uz pomoć jednog „klika” video šta je u karton uneo njegov lekar u bolnici u Subotici. U eri kompjuterizacije kada se gotovo sve može rešiti preko interneta, od rezervacije turističkog aranžmana do kupovine hrane, pomalo neuverljivo deluju objašnjenja da još treba vremena za ovakvo zakazivanje pregleda u zdravstvu.

Zorica Marković, urednica sajta „Zdravoskop”, smatra da je negativna ocena koju je Srbija dobila u ovoj oblasti sasvim opravdana, jer zdravstvene vlasti nemaju volju da primene jednostavne stvari.

– Neshvatljivo mi je da nadležni stalno pričaju o tome kako je naše zdravstvo na svetskom nivou, a nisu u stanju da uvedu podizanje lekova elektronskim putem. To je jednostavan projektni zadatak, samo je pitanje dobre organizacije. Kako je moglo da se reši parkiranje putem SMS-a, tako može i zakazivanje pregleda preko interneta – rekla je Markovićeva.

Međutim, da nije sve tako crno, svedoče primeri Zdravstvenog centra „Valjevo” ili DZ „Kula”, gde pacijenti imaju mogućnost zakazivanja pregleda putem elektronske pošte. Dr Stana Strugar, direktorka Doma zdravlja „Kula”, objašnjava da oni već tri godine imaju internet sajt putem koga može da se zakaže pregled, ali i podignu laboratorijski rezultati. Ona ističe da je ovakav način rada jedna od stavki koja je veoma bitna za integrisani zdravstveni sistem.

– U početku su pacijenti slabije zakazivali preglede kod lekara opšte prakse putem interneta, sada ih je više. Jedno vreme smo imali prekid, jer nismo platili domen za sajt, a građani su zvali u velikom broju da pitaju ko je ukinuo najpametniju stvar. Očekuje se da će 2014. godine sve zdravstvene ustanove biti umrežene, a mi se nadamo da ćemo za najkasnije dva meseca povezati sve naše ambulante računarima, samo još čekamo instaliranje programa za elektronski karton – istakla je dr Strugar.

Sanja Mirosavljević, pi-ar Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, naglašava da su elektronski recepti i zakazivanje putem interneta pitanja u vezi sa infrastrukturnim ulaganjem u izgradnju informacionog sistema u zdravstvenim ustanovama. Baš iz tog razloga i kao prvi korak, kaže ona, u ovom trenutku Ministarstvo zdravlja sprovodi nekoliko važnih projekata, koji imaju za cilj da se svi domovi zdravlja i studentske poliklinike informatizuju kao i ne mali broj bolnica.

– Ovi projekti predstavljaju osnovni i najvažniji preduslov daljeg razvoja elektronskog zdravstva i započinjanja projekata kao što je elektronski recept. Republički fond zdravstvenog osiguranja će u svakom slučaju, kada se steknu uslovi, podržati takvu inicijativu – objasnila je Mirosavljevićeva.

Da bi smo u obe oblasti dobili pozitivnu ocenu u narednom izveštaju, potrebno je da se ugledamo na zemlje poput Danske i Estonije, koje su daleko odmakle i sa zakazivanjem pregleda elektronskim putem i sa procedurama elektronskih recepata.

-------------------------------------------

Privatnici kao problem

Dr Petar Bulat, pomoćnik ministra zdravlja, kaže da su veoma blizu da završe čitavu informatizaciju u zdravstvu, napominjujući da će primarna zdravstvena zaštita biti završena najverovatnije ove godine, a čitav zdravstveni sistem 2015. godine.

– Najveći problem u zdravstveno-informacionom sistemu biće privatnici. I to zbog toga što njima ne odgovara da se uključe u čitavu priču – smatra dr Bulat.