Рецепти се и даље пишу ручно

Заказивање лекарских прегледа путем интернета у Србији за сада је могуће само у појединим здравственим установама, а у многим домовима здравља рецепти се и даље исписују ручно иако постоји препорука да се обрађују електронски. Можда је управо то један од разлога због чега је наша земља добила негативну оцену у истраживању експертске организације Хелт конзјумер пауерхаусурађеном за потребе Европског парламента.

Иако су нас надлежни претходних година убеђивали да ће ускоро доћи време када ћемо само ући у апотеку и добити лекове без писаног рецепта, јер ће све податке једним „кликом” о нама и нашим болестима имати компјутер, очигледно је да ћемо морати да сачекамо још неколико година да би се те најаве реализовале. Пацијенти се с правом питају и када ће доћи дан када неће морати да шетају са рецептима и упутима од лекара до лекара и када ће све здравствене установе у земљи бити умрежене, јер би онда рецимо лекар у Клиничком центру Србије уз помоћ једног „клика” видео шта је у картон унео његов лекар у болници у Суботици. У ери компјутеризације када се готово све може решити преко интернета, од резервације туристичког аранжмана до куповине хране, помало неуверљиво делују објашњења да још треба времена за овакво заказивање прегледа у здравству.

Зорица Марковић, уредница сајта „Здравоскоп”, сматра да је негативна оцена коју је Србија добила у овој области сасвим оправдана, јер здравствене власти немају вољу да примене једноставне ствари.

– Несхватљиво ми је да надлежни стално причају о томе како је наше здравство на светском нивоу, а нису у стању да уведу подизање лекова електронским путем. То је једноставан пројектни задатак, само је питање добре организације. Како је могло да се реши паркирање путем СМС-а, тако може и заказивање прегледа преко интернета – рекла је Марковићева.

Међутим, да није све тако црно, сведоче примери Здравственог центра „Ваљево” или ДЗ „Кула”, где пацијенти имају могућност заказивања прегледа путем електронске поште. Др Стана Стругар, директорка Дома здравља „Кула”, објашњава да они већ три године имају интернет сајт путем кога може да се закаже преглед, али и подигну лабораторијски резултати. Она истиче да је овакав начин рада једна од ставки која је веома битна за интегрисани здравствени систем.

– У почетку су пацијенти слабије заказивали прегледе код лекара опште праксе путем интернета, сада их је више. Једно време смо имали прекид, јер нисмо платили домен за сајт, а грађани су звали у великом броју да питају ко је укинуо најпаметнију ствар. Очекује се да ће 2014. године све здравствене установе бити умрежене, а ми се надамо да ћемо за најкасније два месеца повезати све наше амбуланте рачунарима, само још чекамо инсталирање програма за електронски картон – истакла је др Стругар.

Сања Миросављевић, пи-ар Републичког фонда здравственог осигурања, наглашава да су електронски рецепти и заказивање путем интернета питања у вези са инфраструктурним улагањем у изградњу информационог система у здравственим установама. Баш из тог разлога и као први корак, каже она, у овом тренутку Министарство здравља спроводи неколико важних пројеката, који имају за циљ да се сви домови здравља и студентске поликлинике информатизују као и не мали број болница.

– Ови пројекти представљају основни и најважнији предуслов даљег развоја електронског здравства и започињања пројеката као што је електронски рецепт. Републички фонд здравственог осигурања ће у сваком случају, када се стекну услови, подржати такву иницијативу – објаснила је Миросављевићева.

Да би смо у обе области добили позитивну оцену у наредном извештају, потребно је да се угледамо на земље попут Данске и Естоније, које су далеко одмакле и са заказивањем прегледа електронским путем и са процедурама електронских рецепата.

-------------------------------------------

Приватници као проблем

Др Петар Булат, помоћник министра здравља, каже да су веома близу да заврше читаву информатизацију у здравству, напомињујући да ће примарна здравствена заштита бити завршена највероватније ове године, а читав здравствени систем 2015. године.

– Највећи проблем у здравствено-информационом систему биће приватници. И то због тога што њима не одговара да се укључе у читаву причу – сматра др Булат.