Masovna ubistva na dva kraja Amerike

Amerika je juče osvanula sa saznanjem da je u nerazumnoj pucnjavi u dva različita grada izgubila desetak svojih sugrađana. Ubica u kišnom mantilu sa rancem na leđima otvorio je vatru u prepunom tržnom centru u Solt Lejk Sitiju, gde su Amerikanci sinoć pred Dan zaljubljenih birali prigodne poklone u ružičastim tonovima i oblicima srca, dok je furiozni investitor u isto to vreme na poslovnom sastanku u Filadelfiji upucao četvoricu svojih saradnika, ranio još njih nekoliko i na kraju svog krvavog pira oduzeo i sebi život. 

Američki mediji su rano jutros objavili da je ubica iz Solt Lejk Sitija idetifikovan kao Sulejman Talović, osamnaestogodišnji izbeglica iz Bosne koji je sa majkom pre 4 godine stigao u taj grad. On je bez jasnog motiva nasumice otvorio vatru na prolaznike u tržnom centru i ubio petoro ljudi, od toga dve žene i jednu tinejdžerku, pre nego što je i sam ubijen od strane policije. Šef lokalne policije Kris Burbenk je izjavio da je Talović očito imao "tačan cilj u glavi jer je bio dobro pripremljen za pucnjavu, nosio je ranac sa municijom i još jednu pušku" pored one iz koje je pucao.

Ko zna koliko bi mrtvih bilo u popularnom Troli molu, sa osamdesetak radnji pod istim krovom u cikcak liniji, da se iza jednog ćoška nije našao policajac u civilu koji je uspeo da usmrti razularenog ubicu. Mnogi prodavci sakrili su se u magacinske prostorije, dok su izbezumljeni kupci, kao u nekom modernom vesternu, našli sebi zaklon među pretrpanim policama jednog od supermarketa.

Nasumične ubice su najčešće ljudi koji prethodno nisu imali problema sa zakonom, niti su ikada izašli u prvi plan van svoje anonimne američke svakodnevice. Kada im je i kako pukao film, te su svoju frustraciju ispraznili potezanjem oroza, ili mitraljeskom paljbom, to je već tema kojom se bave brojni analitičari, sociološke, psihološke ili multidisciplinarne struke. Da li okidač treba tražiti u televizijskom nasilju, slikama i porukama sa Interneta, ratu u Iraku, posledicama vijetnamske traume, jedanaestom septembru, nasilju u kući, neraščišćenim odnosima sa bogom, dosadi i čamotinji američkog života…

Razloga za pucanje u kome stradaju nevini ima mnogo i na domaćem terenu. Posledice su slične kao usred neke terorističke akcije. Ubijaju se ljudi koji su najmanje krivi za sve što je ubicu snašlo u životu, u trenutku kada su zaokupljeni najnevinijim aktivnostima kao što je kupovina, učenje u školi, ili prevoz… Nedavno je mlekadžija uleteo u školu bezazlenih, nikad naoružanih, amiša i pobio decu, a ludaci koji ubijaju "glinene golubove" po tržnim centrima, jedinom  masovnom noćnom sastajalištu radne Amerike, postali su uobičajena pojava.

Niko se ipak ne usuđuje da ozbiljnije dirne u jednu od američkih najljubljenijih slobodarskih tekovina: pravo na posedovanje oružja. Pušenje se smatra zločinom, alkohol mladi do svoje dvadeset druge godine ne smeju, bar po zakonu, ni da liznu, ali oružje može da kupi i da ima svako: od ručnog pištolja, do bombe i mitraljeza. Toliko je ova "sloboda" ukorenjena da niko čak nije uspeo ni da proračuna broj oružja po glavi stanovnika.

Upravo ovih dana u američkim knjižarama pojaviće se dugo najavljivana knjiga "Naoružana Amerika: portreti Amerikanaca i njihovog oružja u njihovim kućama". Autor je putujući po Americi intervjuisao i portretisao ljude koji uz kuću, stan, posao auto i decu, imaju i kolekciju oružja. Po bajatim, a ipak jedinim podacima koje je u svom istraživanju pronašao, Biro za alkohol, duvan, oružje i eksploziv, procenio je 1999, da svako drugo domaćinstvo poseduje neku pušku, mitraljez ili bombu. U Americi je tada bilo u privatnim rukama 215 miliona komada oružja.

Najjača, posle izraelskog lobija, u Americi je Nacionalna asocijacija za vatreno oružje (NRA) koja militantno lobira protiv ograničenja nošenja oružja čak i na internacionalnom planu. Nedavno su američki lobisti propagandno pritisli Brazil, te je inicijativa da se na referendumu ukine pravo na slobodnu kupovinu pušaka i mitraljeza neslavno propala. Zastrašeni ovom nasumičnom pucnjavom, pojedinci  traže da u okviru  ljudskih prava budu oslobođeni od straha. To su glasovi zaglušeni gromoglasnom propagandom lobija i argumentima o pravu na samoodbranu koja se sa domaćeg terena proširuje i globalno.  U takvoj realnosti, nikad se ne zna kada će nekome puknuti film, ili će se osetiti pozvanim da se "odbrani" od sopstvenih fantazama. Sloboda od straha je jako daleko.
Zorana Šuvaković

------------------------------------------------------------------------

Kina: Kažnjavanje komunista zbog korupcije

Peking – Kina je juče objavila da je gotovo 100.000 članova Komunističke partije kažnjeno zbog korupcije tokom prošle godine, dok vlada ulaže nove napore da se izbori sa širenjem problema koji preti da podrije komunističku kontrolu vlasti. Najnoviji slučaj je hapšenje bivšeg vodećeg kineskog statističara Kiju Soahua, koji je optužen da je uzimao mito i da ima više od jedne žene.

Vladajuća Komunistička partija je protiv korupcije pokrenula više ofanziva poslednjih godina, uz upozorenja predsednika Hua Đintaoa i drugih vođa da je neophodan brz napredak na tom planu ili će legitimnost partije biti narušena.

Centralna partijska komisija za disciplinsku kontrolu navodi da je 97.260 komunista kažnjeno 2006. godine i da je više od 80 odsto njih "uzimalo mito i kršilo partijska finansijska i ekonomska pravila".

Uz Kijua, drugi slučaj koje je u poslednje vreme zapanjio kineske političke krugove jeste prošlogodišnje hapšenje bivšeg šefa KP u Šangaju Čena Lingjua, umešanog u skandal pohare penzijskih fondova koji je odveo u zatvor desetine zvaničnika i direktora.

Među istaknutim zvaničnicima pod istragom je i Zeng Sijaoi, bivši šef Državne uprave za hranu i lekove, optužen da je primao mito da bi odobravao proizvodnju sumnjivih lekova za koje se navodi da su uzrok niza smrtnih slučajeva.

Još jedan slučaj visokog profila jeste hapšenje zbog mita bivšeg zamenika gradonačelnika Pekinga Ljua Zihua, koji je bio zadužen za nadzor građevinskih projekata za Olimpijske igre.

Pekinški zvaničnici kažu da se navodna Ljujeva nedela ne odnose na olimpijske projekte, ali je njegovo hapšenje bacilo senku na pripreme Olimpijade 2008.
Beta