Srpski turizam otkriva bicikliste

Turistički centri na srpskim planinama spremaju se za novu sezonu planinskog biciklizma uz ocenu, kako gostiju tako i domaćina, da se od ove grane turizma tek očekuje razvoj.

Pripremamo terene za planinski biciklizam na Kopaoniku, Zlatiboru i Staroj planini, saopštili su iz „Skijališta Srbije”. Za ovaj vid rekreacije planirane su staze Suvo Rudište i Pančićev vrh. Ski-centar Tornik na Zlatiboru radi na trasama koje će prolaziti kroz šumske i ski-staze i ribnički put.

– Do ove godine imali smo letnju sezonu samo u ski-centru Tornik, a od ove godine širimo ponudu – kaže Ana Jovanović

viši saradnik za odnose sa javnošću „Skijališta Srbije”.

– Zlatibor zaslužuje nešto atraktivnije i zanimljivije, na primer planinski biciklizam.

Da su šume, usponi, doline i vidikovci idealan teren za cikloturizam, shvatili su i u JP „Nacionalni park Tara” gde su 2004. pokrenuli „Tarocikl”. U okviru ovog projekta, određeni su trasa za trke na Mitrovcu i 24 staze dužine 420 kilometara. Objavljeni su i drugi podaci: karta sa kilometražom staza, konfiguracija i fizički zahtevi terena. Međutim, kako kaže Boriša Čolić, rukovodilac službe informisanja „Nacionalnog parka Tara”, jedna od najčešćih zamerki gostiju na ovoj planini je što nisu obeležene sve raskrsnice.

– Sada sa Regionalnom razvojnom agencijom iz Užica obeležavamo raskrsnice i trasiramo stazu koja bi povezala Zlatibor sa Mokrom Gorom, a koja bi se onda nastavila sve do Mitrovca na Tari i dalje ka Bajinoj Bašti – objašnjava Čolić.

On ne zna koliko ima biciklista među 85.000 turista koji godišnje borave u opštini Bajina Bašta.

– Ova grana je još u povoju. Nismo na tom nivou da ponudimo program samo za bicikliste kojih ima, ali im se ne pristupa organizovano, oni još nisu identifikovani kao ciljna grupa – dodaje Čolić.

– Mislim da ćemo do sledeće sezone napraviti vikend program isključivo za bicikliste.

Posvećivanje ovoj ciljnoj grupi turista zahteva i otvaranje servisa za bicikle jer za sada nema dovoljno mehaničara za dvotočkaše. Pre odlaska u brda, biciklisti moraju da kupe dobar bicikl koji sve zajedno sa kacigom i drugom opremom košta oko 300 evra.

Izdatak za gume sa kramponima, posebne kočnice i štitnike još uvek je prevelik za mnoge ljubitelje prirode i ekološke vožnje, ali broj planinskih biciklista raste što primećuje i predsednik novosadskog kluba za planinski biciklizam „Fanatik” Ivan Davosir.

– Imamo sve prirodne uslove i sve vrste staza – kaže Davosir.

On, međutim, primećuje da ovaj sport nije razvijen ni u profesionalnom ni u amaterskom vidu.

– Stranci koji dolaze u Srbiju da voze često prvo svrate kod nas po savet. Ali mi ne možemo da nadoknadimo to što nema infrastrukture – ističe predsednik „Fanatika”.

– Kada je reč o planinskom biciklizmu, imamo prirodne lepote i dobru volju. Sve ostalo nedostaje.

J. S.

-----------------------------------------------------------

Uči sam, vozi u društvu

Da bi neko počeo da se bavi ovim sportom, objašnjava Ivan Davosir, ne mora obavezno da se učlani u klub jer su mu dobar bicikl i savet prodavca dovoljni, ali je u brdsku vožnju pametnije kretati u društvu:

– Biciklisti su veoma solidarni. Čak i najljući takmičari će vam pomoći na stazi.

-----------------------------------------------------------

Skuteri za uzbudljiv spust

Na Kopaoniku, Zlatiboru i Staroj planini će, saopštavaju u „Skijalištima Srbije”, biti instalirani adapteri za prenos bicikala. Osim vožnje ovim dvotočkašima najavljeno je da će ljubitelji planine probati i „ASP skuter i mauntinkart – vozila koja su specijalno dizajnirana za planinske uslove”.