Novi junak FMP-a

Na svakom trofeju Košarkaškog kluba FMP pečat je igrača koji se u prelomnim trenucima uzdizao iznad tima. U Železniku ne glancaju pehare da bi se njihova imena jasno videla, već im dižu dresove pod svod dvorane.

Od Gorana Boškovića, koji je u finalu Kupa Jugoslavije 1997. u Nišu protiv Parizana postigao 34 poena, ekipa iz beogradskog predgrađa ima i velike pobede i njihove junake uprkos tome što svakog leta ostane bez ključnih figura. Poslednji u nizu igrača s "petljom" jeste bek Aleksandar Rašić (23).

Njegova odlučnost da povede glavnu reč u odsudnim momentima i da kao lavina povuče saigrače dotukla je Zvezdu u polufinalu Kupa "Radivoja Koraća", a zatim vezala ruke šampionskom timu Partizana kojima je, činilo se, samouvereno grabio ka trofeju. Zasluženo je proglašen za najboljeg na finalnom turniru u Kragujevcu.

Kako iskušenjima nije bio kraj dizanjem pehara sa Žućkovom levicom, Rašić prvi nije smeo da zaspi na lovorikama. Ruku na srce, u prvom poluvremenu revanša osmine finala Ulebovog kupa protiv Gran Kanarije FMP-u je "padala glava". Delovao je pospano što zbog umora od tri utakmice u tri dana, što zbog slatkog osećaja pod trofejom, ali kada se prenuo, počela je da kopni nada španske ekipe da će da nadoknadi četiri poena iz prvog meča u Las Palmasu. Sudbinu joj je zapečatio Rašić, "trojkom" minut pre kraja, u situaciji kada bi kolebljivci bacili vrelo kestenje drugom u ruke.

– Niko u klubu nije očekivao trijumf u Kupu. Ispalo je, međutim, da  smo s dve teške utakmice, protiv Zvezde i Partizana, malte ne učinili sebi medveđu uslugu uoči revanša u Kupu Uleba. Protiv Gran Kanarije, koja je odlična ekipa i tvrd orah u gostima, u početku smo plaćali danak naporima u Kragujevcu. Teške noge, pritisak u glavi i ceremonija uoči utakmice povodom trofeja sputali su nas, ali smo se na poluvremenu dozvali pameti da ne proćerdamo zalihu stečenu u prvom meču, – objašnjava Rašić s čim su sve igrači FMP-a morali da se izbore za plasman u četvrtfinale.

Sledeći protivnik im je Hapoel iz Jerusalima. Gosti su mu u prvom duelu, 27. februara (revanš 6. marta). Izraelska ekipa je FMP-ov veliki dužnik, pošto ga je eliminisala u polufinalu Ulebovog kupa u sezoni 2003/04 (u Železniku 70:69 za domaćina, u Jerusalimu 79:76 za domaćina).

– Izraelci nisu jaki kao pre tri godine kada su i trijumfovali u Kupu Uleba. Nismo autsajderi, ali ni favoriti. Dve njihove ubedljive protiv neugodnog letonskog Ventspilsa u osmini finala opominju da neće da nam bude lako. To što smo opet domaćini u revanšu nije naša prednost. Smatram da veće izglede imamo u gostima, jer tada igramo rasterećenije. To je pokazao i meč s Gran Kanarijom, – veli Rašić.      

Među dvanaestoricom koji su se pre tri godine suprotstavili tada izuzetnom jakom Hapoelu danas je u FMP-u samo Bojan Krstović, zbog najdužeg staža i kapiten. O već fenomenu da ekipa iz Železnika ostaje uspravna uprkos neprestanom odlivu udarnih igala, što s čuđenjem cene i kod nas i u inostranstvu, njen novi poslovođa ima mišljenje kao fudbalski stručnjaci o Ajaksu, čiji je podmladak najnegovaniji na svetu.

– Tajna uspeha je u mlađim kategorijama s kojima se radi najbolje u Evropi. Ja sam šest-sedam godina igrao u kadetima, juniorima, pa Borcu iz Čačka, u raznim stepenima takmičenja, dok nisam postao prvotimac. Iz sezone u sezonu sam sazrevao za ključnu ulogu, a imao sam sreću da igru nadgrađujem uz Bojana Popovića i Marka Marinovića koji su danas i reprezentativci, – kaže Rašić koji je još jednom bio tvorac FMP-ovog velikog uspeha, rame uz rame s Popovićem u finalu Kupa pre dve godine u Vršcu kada je takođe oboren Partizan. 

Bek ekipe iz Železnika smatra da će igre u mlađim kategorijama reprezentacije da mu olakšaju prilagođavanje na A tim, ako mu bude ukazano poverenje. Ne drži da je naša košarka u krizi jer, kaže, i poslednji rezultati klubova pokazuju da buja veliki potencijal za nove medalje. To što je FMP najopasniji iz prikrajka i što mu se čini usluga kada Partizan i Zvezdu proglase favoritima objašnjava ovako: