Нови јунак ФМП-а

На сваком трофеју Кошаркашког клуба ФМП печат је играча који се у преломним тренуцима уздизао изнад тима. У Железнику не гланцају пехаре да би се њихова имена јасно видела, већ им дижу дресове под свод дворане.

Од Горана Бошковића, који је у финалу Купа Југославије 1997. у Нишу против Паризана постигао 34 поена, екипа из београдског предграђа има и велике победе и њихове јунаке упркос томе што сваког лета остане без кључних фигура. Последњи у низу играча с "петљом" јесте бек Александар Рашић (23).

Његова одлучност да поведе главну реч у одсудним моментима и да као лавина повуче саиграче дотукла је Звезду у полуфиналу Купа "Радивоја Кораћа", а затим везала руке шампионском тиму Партизана којима је, чинило се, самоуверено грабио ка трофеју. Заслужено је проглашен за најбољег на финалном турниру у Крагујевцу.

Како искушењима није био крај дизањем пехара са Жућковом левицом, Рашић први није смео да заспи на ловорикама. Руку на срце, у првом полувремену реванша осмине финала Улебовог купа против Гран Канарије ФМП-у је "падала глава". Деловао је поспано што због умора од три утакмице у три дана, што због слатког осећаја под трофејом, али када се пренуо, почела је да копни нада шпанске екипе да ће да надокнади четири поена из првог меча у Лас Палмасу. Судбину јој је запечатио Рашић, "тројком" минут пре краја, у ситуацији када би колебљивци бацили врело кестење другом у руке.

– Нико у клубу није очекивао тријумф у Купу. Испало је, међутим, да  смо с две тешке утакмице, против Звезде и Партизана, малте не учинили себи медвеђу услугу уочи реванша у Купу Улеба. Против Гран Канарије, која је одлична екипа и тврд орах у гостима, у почетку смо плаћали данак напорима у Крагујевцу. Тешке ноге, притисак у глави и церемонија уочи утакмице поводом трофеја спутали су нас, али смо се на полувремену дозвали памети да не проћердамо залиху стечену у првом мечу, – објашњава Рашић с чим су све играчи ФМП-а морали да се изборе за пласман у четвртфинале.

Следећи противник им је Хапоел из Јерусалима. Гости су му у првом дуелу, 27. фебруара (реванш 6. марта). Израелска екипа је ФМП-ов велики дужник, пошто га је елиминисала у полуфиналу Улебовог купа у сезони 2003/04 (у Железнику 70:69 за домаћина, у Јерусалиму 79:76 за домаћина).

– Израелци нису јаки као пре три године када су и тријумфовали у Купу Улеба. Нисмо аутсајдери, али ни фаворити. Две њихове убедљиве против неугодног летонског Вентспилса у осмини финала опомињу да неће да нам буде лако. То што смо опет домаћини у реваншу није наша предност. Сматрам да веће изгледе имамо у гостима, јер тада играмо растерећеније. То је показао и меч с Гран Канаријом, – вели Рашић.      

Међу дванаесторицом који су се пре три године супротставили тада изузетном јаком Хапоелу данас је у ФМП-у само Бојан Крстовић, због најдужег стажа и капитен. О већ феномену да екипа из Железника остаје усправна упркос непрестаном одливу ударних игала, што с чуђењем цене и код нас и у иностранству, њен нови пословођа има мишљење као фудбалски стручњаци о Ајаксу, чији је подмладак најнегованији на свету.

– Тајна успеха је у млађим категоријама с којима се ради најбоље у Европи. Ја сам шест-седам година играо у кадетима, јуниорима, па Борцу из Чачка, у разним степенима такмичења, док нисам постао првотимац. Из сезоне у сезону сам сазревао за кључну улогу, а имао сам срећу да игру надграђујем уз Бојана Поповића и Марка Мариновића који су данас и репрезентативци, – каже Рашић који је још једном био творац ФМП-овог великог успеха, раме уз раме с Поповићем у финалу Купа пре две године у Вршцу када је такође оборен Партизан. 

Бек екипе из Железника сматра да ће игре у млађим категоријама репрезентације да му олакшају прилагођавање на А тим, ако му буде указано поверење. Не држи да је наша кошарка у кризи јер, каже, и последњи резултати клубова показују да буја велики потенцијал за нове медаље. То што је ФМП најопаснији из прикрајка и што му се чини услуга када Партизан и Звезду прогласе фаворитима објашњава овако: