Kardiolog koji je doveo Evropu u Beograd

Na zatvaranju Evropskog kongresa o srčanoj slabosti rečeno je: „U Beograd smo došli sa sumnjom, a odlazimo sa saznanjem da je naš kongres imao najveći broj učesnika, značajne sesije, otkrili smo gostoljubiv grad i ljude sposobne da sve ovo organizuju.” Šta to za vas lično znači?

Uspeh Evropskog kongresa o srčanoj slabosti u Beogradu svakako je kruna moje višedecenijske profesionalne karijere. On potvrđuje da se uporan i sistematičan dugogodišnji rad na kraju moraju prepoznati i priznati čak i u svetu gde su kriterijumi veoma visoki. Put do ostvarenja ovog sna je počeo mojim usavršavanjem u Londonu i Hjustonu, pa preko mnogobrojnih međunarodnih projekata i publikacija.

Imali smo i čitav niz uspešnih pripremnih međunarodnih sastanaka na kojima smo pokazali da u Srbiji postoji ne samo visok nivo stručnog i naučnog rada, već i izuzetan entuzijazam da se ovakvi skupovi organizuju na vrhunskom internacionalnom nivou. Ono što je posebno važno jeste i veoma veliki interes naših lekara. Dobijanju ovog kongresa presudno je doprineo moj izbor u bord Evropske asocijacije za srčanu insuficijenciju, gde sam od 2010. koordinator Komiteta nacionalnih udruženja ove asocijacije. Uspeh Samita nacionalnih udruženja za srčanu slabost koji je po prvi put u istoriji održan oktobra prošle godine, takođe u Beogradu, obezbedio je da više od 1.000 učesnika iz regiona zapadnog Balkana dođe na Kongres i aktivno učestvuje u naučnom programu.

Kako bi u brojkama izgledalo sumiranje proteklog kongresa?

To je najveći kongres posvećen srčanoj slabosti organizovan ove godine u svetu, sa oko 3.700 učesnika. Održano je 1.436 prezentacija u 82 naučne sesije. Istovremeno, to je najveći kardiološki sastanak ikada održan na istoku Evrope. Prvi put u istoriji evropske kardiologije jedna velika tematska celina (šest sesija) organizovana je na lokalnom jeziku. Podržavajući edukaciju naših studenata i mladih kardiologa, Evropsko udruženje za srčanu slabost odobrilo im je besplatno učešće, što je iskoristilo više od 250 naših studenata.

Posebno je impresivno bilo svečano otvaranje kongresa sa više od 1.700 prisutnih.

Kvalitet naučnog programa je ono najvrednije. Više od 180 vrhunskih predavača iz celog sveta održalo je predavanja najvišeg ranga, o čemu svedoči i akreditacija evropskog borda EBAC od 17 poena. Na kongresu su po prvi put predstavljene Preporuke Evropskog udruženja kardiologa za dijagnostiku i lečenje srčane insuficijencije 2012, najznačajniji dokument iz ove oblasti kardiologije u Evropi, u kojima sam imao čast da učestvujem.

Šta možemo smatrati novostima u lečenju slabosti srca koje mogu biti dragocene za naše pacijente, znajući da veliki broj Srba živi sa tim problemom?

Srčana slabost je jedan od najvećih problema savremene civilizacije. Njeni uzroci su infarkt, hipertenzija, dijabetes, bolesti zalistaka i kardiomiopatije. U Evropi 15 miliona ljudi ima srčanu slabost, a svake godine oboli novih 3,6 miliona. Na kongresu su predstavljena najnovija dostignuća u bazičnim istraživanjima, novi principi lečenja, kao i čitav niz novih intervencija.

Šta kongres znači za našu kardiologiju?

Generacije kardiologa u našoj zemlji su imale isti san – da se integrišu u vrhunske internacionalne tokove i dobiju organizaciju velikog evropskog kongresa. To je ogromno priznanje našoj kardiologiji, ali i medicini uopšte. Posebno smo ponosni, imajući u vidu činjenicu da je kongres dobijen u oštroj konkurenciji najvećih evropskih metropola.

Koja je poruka koju su gosti, eminentni učesnici kongresa, poneli iz našeg grada?

Ugledni gosti bili su iskreno oduševljeni, pre svega interesovanjem naših lekara i studenata, funkcionalnom organizacijom sastanka, koji je odlično realizovan u Centru „Sava”, izuzetnom lokacijom u odnosu na aerodrom, velike hotele i centar grada,ali pre svega tradicionalnim gostoprimstvom na koje su nailazili na svakom koraku. Stručni radovi i naučne studije naših autora, kao i predavanja po pozivu koje su naši eksperti imali na ovom sastanku, takođe su veoma visoko ocenjeni i ostavili su snažan utisak.

Da li u budućnosti možemo očekivati slične skupove, ako ne baš kongrese?

Dobili smo desetine pisama i poruka čestitki i zahvalnosti za izvanrednu organizaciju kongresa i vrhunski naučni program. Jedna od njih koja je došla iz veoma uglednog centra u Parizu glasila je da „ubuduće, svi evropski kongresi o srčanoj slabosti treba da budu u Beogradu”. Ovako nešto naravno neće biti moguće, ali je kongres svakako otvorio vrata brojnim međunarodnim sastancima slične veličine i ranga, a ja sam uveren da ćemo u bliskoj budućnosti imati priliku da ponovo organizujemo i Evropski kongres o srčanoj slabosti.