Кардиолог који је довео Европу у Београд

На затварању Европског конгреса о срчаној слабости речено је: „У Београд смо дошли са сумњом, а одлазимо са сазнањем да је наш конгрес имао највећи број учесника, значајне сесије, открили смо гостољубив град и људе способне да све ово организују.” Шта то за вас лично значи?

Успех Европског конгреса о срчаној слабости у Београду свакако је круна моје вишедеценијске професионалне каријере. Он потврђује да се упоран и систематичан дугогодишњи рад на крају морају препознати и признати чак и у свету где су критеријуми веома високи. Пут до остварења овог сна је почео мојим усавршавањем у Лондону и Хјустону, па преко многобројних међународних пројеката и публикација.

Имали смо и читав низ успешних припремних међународних састанака на којима смо показали да у Србији постоји не само висок ниво стручног и научног рада, већ и изузетан ентузијазам да се овакви скупови организују на врхунском интернационалном нивоу. Оно што је посебно важно јесте и веома велики интерес наших лекара. Добијању овог конгреса пресудно је допринео мој избор у борд Европске асоцијације за срчану инсуфицијенцију, где сам од 2010. координатор Комитета националних удружења ове асоцијације. Успех Самита националних удружења за срчану слабост који је по први пут у историји одржан октобра прошле године, такође у Београду, обезбедио је да више од 1.000 учесника из региона западног Балкана дође на Конгрес и активно учествује у научном програму.

Како би у бројкама изгледало сумирање протеклог конгреса?

То је највећи конгрес посвећен срчаној слабости организован ове године у свету, са око 3.700 учесника. Одржано је 1.436 презентација у 82 научне сесије. Истовремено, то је највећи кардиолошки састанак икада одржан на истоку Европе. Први пут у историји европске кардиологије једна велика тематска целина (шест сесија) организована је на локалном језику. Подржавајући едукацију наших студената и младих кардиолога, Европско удружење за срчану слабост одобрило им је бесплатно учешће, што је искористило више од 250 наших студената.

Посебно је импресивно било свечано отварање конгреса са више од 1.700 присутних.

Квалитет научног програма је оно највредније. Више од 180 врхунских предавача из целог света одржало је предавања највишег ранга, о чему сведочи и акредитација европског борда ЕБАЦ од 17 поена. На конгресу су по први пут представљене Препоруке Европског удружења кардиолога за дијагностику и лечење срчане инсуфицијенције 2012, најзначајнији документ из ове области кардиологије у Европи, у којима сам имао част да учествујем.

Шта можемо сматрати новостима у лечењу слабости срца које могу бити драгоцене за наше пацијенте, знајући да велики број Срба живи са тим проблемом?

Срчана слабост је један од највећих проблема савремене цивилизације. Њени узроци су инфаркт, хипертензија, дијабетес, болести залистака и кардиомиопатије. У Европи 15 милиона људи има срчану слабост, а сваке године оболи нових 3,6 милиона. На конгресу су представљена најновија достигнућа у базичним истраживањима, нови принципи лечења, као и читав низ нових интервенција.

Шта конгрес значи за нашу кардиологију?

Генерације кардиолога у нашој земљи су имале исти сан – да се интегришу у врхунске интернационалне токове и добију организацију великог европског конгреса. То је огромно признање нашој кардиологији, али и медицини уопште. Посебно смо поносни, имајући у виду чињеницу да је конгрес добијен у оштрој конкуренцији највећих европских метропола.

Која је порука коју су гости, еминентни учесници конгреса, понели из нашег града?

Угледни гости били су искрено одушевљени, пре свега интересовањем наших лекара и студената, функционалном организацијом састанка, који је одлично реализован у Центру „Сава”, изузетном локацијом у односу на аеродром, велике хотеле и центар града,али пре свега традиционалним гостопримством на које су наилазили на сваком кораку. Стручни радови и научне студије наших аутора, као и предавања по позиву које су наши експерти имали на овом састанку, такође су веома високо оцењени и оставили су снажан утисак.

Да ли у будућности можемо очекивати сличне скупове, ако не баш конгресе?

Добили смо десетине писама и порука честитки и захвалности за изванредну организацију конгреса и врхунски научни програм. Једна од њих која је дошла из веома угледног центра у Паризу гласила је да „убудуће, сви европски конгреси о срчаној слабости треба да буду у Београду”. Овако нешто наравно неће бити могуће, али је конгрес свакако отворио врата бројним међународним састанцима сличне величине и ранга, а ја сам уверен да ћемо у блиској будућности имати прилику да поново организујемо и Европски конгрес о срчаној слабости.