Mali ribnjaci ispunjavaju velike želje

Valjevo – Kada mu je nedavno ambasador Norveške sa suprugom uputio pohvale na račun ukusa i kvaliteta pripremljene pastrmke, vlasnik ribnjaka iz Valjeva Tijosav Ninović osećao se kao da je dobio izuzetno visoko priznanje. Jer, Norvežani su izvanredni poznavaoci ribe, ali i njeni veliki konzumenti. Međutim, on dodaje da je takvu ocenu i očekivao, pri tom otkrivajući još jedan vrlo lak način da se prepozna kvalitet ribe, a to je koliko će ona po vađenju iz vode biti živa.

Ponudio nam je štopericu uz garanciju da će izlovljena riba iz njegovog bazena biti živa i vitalna najmanje pola sata.

– Tome pogoduje pre svega izvanredna voda na kojoj je podignut ribnjak. To je voda reke Gradac sa koje se dobrim delom snabdeva i grad Valjevo. Nažalost, pored ove reke koja je prirodno zaštićeno dobro, umesto ribnjaka niču kafane i kafići što je pogrešan pravac. Ni država se ne trudi da olakša onima koji žele da uđu u ovaj posao, pa se tako na dobijanje dozvole za izgradnju ribnjaka čeka i do tri godine uz pozamašne novčane sume za takse i raznorazne saglasnosti. Pre skoro dve decenije neko iz vlade i Ministarstva za poljoprivredu gromoglasno je izašao u javnost sa projektom od 10.000 mini-ribnjaka u Srbiji. Da je taj plan polovično ostvaren, danas bismo jeli najzdraviju ribu u Evropi i imali za izvoz – kaže Ninović, koji nam objašnjava da ribnjaci u kojima se godišnje proizvede od tri do pet tona protočno-rečne pastrmke mogu finansijski da izdržavaju četvoročlanu porodicu. Kako kaže, nekoliko je prepreka zbog kojih plan od deset hiljada mini-ribnjaka nije mogao da bude ostvaren.

– Tri godine rvanja sa administracijom da bi se dobila dozvola, demoralisala bi i najupornije koji naume da se bave ovim poslom. Hrana sa kojom treba da se postigne kvalitetan prirast i očuva zdravlje ribe je najvećim delom iz uvoza i ta okolnost znatno snižava granicu isplativosti. Nama koji se bavimo ovim delatnošću nedostaje i jaka asocijacija, odnosno udruženje da bismo mogli da se štitimo od uvoznih lobija koji iz dalekih zemalja dopremaju na naše tržište bukvalno svašta, ali i za ostvarivanje određenih povoljnosti i stimulacija kada je u pitanju unapređenje i proširenje proizvodnje – veli Ninović, koji je u ovom poslu više od dve decenije i koji pored svih navedenih problema i dalje u njemu vidi šansu kada je u pitanju proizvodnja hrane i mogućnost za samozapošljavanje značajnog broja ljudi čije su fabrike propale i pozatvarane.

Međutim, istovremeno upozorava da su ribe živa stvorenja koja traže od njihovog unošenja kao mlađi u bazen stalnu pažnju, nadgledanje i punu posvećenost. Svi oni koji u ovaj posao uđu po sistemu brze zarade, i još bržeg množenja kilograma i cene, veli, neće daleko dogurati. U ribarstvu je strpljenje i posvećenost od presudnog značaja. Inače, njegov ribnjak osoben je i po tome što se nalazi u gradskoj zoni, gde su mu prve komšije vidre koje ga retko posećuju, jer u reci Gradac imaju dovoljno hrane. Svi drugi koje interesuje ovaj posao od Ninovića mogu dobiti korisne savete, kao i onaj koji on u svakoj prilici ponavlja – da mali ribnjaci, zaista, mogu da ispune velike želje.

Budo Novović