Мали рибњаци испуњавају велике жеље

Ваљево – Када му је недавно амбасадор Норвешке са супругом упутио похвале на рачун укуса и квалитета припремљене пастрмке, власник рибњака из Ваљева Тијосав Ниновић осећао се као да је добио изузетно високо признање. Јер, Норвежани су изванредни познаваоци рибе, али и њени велики конзументи. Међутим, он додаје да је такву оцену и очекивао, при том откривајући још један врло лак начин да се препозна квалитет рибе, а то је колико ће она по вађењу из воде бити жива.

Понудио нам је штоперицу уз гаранцију да ће изловљена риба из његовог базена бити жива и витална најмање пола сата.

– Томе погодује пре свега изванредна вода на којој је подигнут рибњак. То је вода реке Градац са које се добрим делом снабдева и град Ваљево. Нажалост, поред ове реке која је природно заштићено добро, уместо рибњака ничу кафане и кафићи што је погрешан правац. Ни држава се не труди да олакша онима који желе да уђу у овај посао, па се тако на добијање дозволе за изградњу рибњака чека и до три године уз позамашне новчане суме за таксе и разноразне сагласности. Пре скоро две деценије неко из владе и Министарства за пољопривреду громогласно је изашао у јавност са пројектом од 10.000 мини-рибњака у Србији. Да је тај план половично остварен, данас бисмо јели најздравију рибу у Европи и имали за извоз – каже Ниновић, који нам објашњава да рибњаци у којима се годишње произведе од три до пет тона проточно-речне пастрмке могу финансијски да издржавају четворочлану породицу. Како каже, неколико је препрека због којих план од десет хиљада мини-рибњака није могао да буде остварен.

– Три године рвања са администрацијом да би се добила дозвола, деморалисала би и најупорније који науме да се баве овим послом. Храна са којом треба да се постигне квалитетан прираст и очува здравље рибе је највећим делом из увоза и та околност знатно снижава границу исплативости. Нама који се бавимо овим делатношћу недостаје и јака асоцијација, односно удружење да бисмо могли да се штитимо од увозних лобија који из далеких земаља допремају на наше тржиште буквално свашта, али и за остваривање одређених повољности и стимулација када је у питању унапређење и проширење производње – вели Ниновић, који је у овом послу више од две деценије и који поред свих наведених проблема и даље у њему види шансу када је у питању производња хране и могућност за самозапошљавање значајног броја људи чије су фабрике пропале и позатваране.

Међутим, истовремено упозорава да су рибе жива створења која траже од њиховог уношења као млађи у базен сталну пажњу, надгледање и пуну посвећеност. Сви они који у овај посао уђу по систему брзе зараде, и још бржег множења килограма и цене, вели, неће далеко догурати. У рибарству је стрпљење и посвећеност од пресудног значаја. Иначе, његов рибњак особен је и по томе што се налази у градској зони, где су му прве комшије видре које га ретко посећују, јер у реци Градац имају довољно хране. Сви други које интересује овај посао од Ниновића могу добити корисне савете, као и онај који он у свакој прилици понавља – да мали рибњаци, заиста, могу да испуне велике жеље.

Будо Нововић