Stečaj u Robnim kućama zakonit

Agencija za privatizaciju pozvala je juče štrajkače kompanije Robnih kuća "Beograd" da prekinu štrajk glađu, jer taj čin ni u kom slučaju ne može da spreči sprovođenje pravosnažnih odluka. Direktor Centra za stečaj u Agenciji za privatizaciju Dejan Jokić rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da Agencija sprovodi odluku Trgovinskog suda iz Beograda iz 2003. godine o unovčenju imovine, koja je i odlukom Višeg trgovinskog suda postala pravosnažna.

Agencija je, inače, imenovana za stečajnog upravnika u martu 2006. godine. Nekoliko meseci kasnije, 24. avgusta, Odbor poverilaca doneo je odluku o prodaji pravnog lica u stečaju prikupljanjem javnih ponuda. Oglas je u pripremi, a razlog što još nije objavljen je obimna tehnička dokumentacija, jer je reč o jednom o tri najveća stečaja u Evropi.

U robnim kućama je još 1996. godine otvoren predstečajni postupak ili takozvani radni stečaj, a 15. maja 2002. godine otvoren je stečajni postupak. U martu prošle godine, kada je Agencija postala stečajni upravnik, dugovi su dostigli 80 miliona evra, a za nepunih godinu dana povećani su na 93 miliona evra. Naime, razne obaveze mesečno iznose između milion i milion i po evra i svaki naredni mesec uvećava obaveze stečajnog dužnika za više od milion evra. Između ostalog, za plate zaposlenih mesečno se obezbeđuje 35 miliona dinara. U Kompaniji je trenutno zaposleno 1.227 radnika, a za sve godine godine stečaja otpuštena su četiri radnika zbog zloupotreba sa zakupom prostora.

Vrednost imovine ove kompanije procenjuje se na više od 200 miliona evra, a ona raspolaže sa 37 objekata širom Srbije.

Predsednik odbora poverilaca Gordana Jovanović podsetila je da u slučaju stečaja poverioci imaju glavnu reč, jer su oni, praktično, naslednici preduzeća koje je u tolikim dugovima da ne izmiruje svoje obaveze. U slučaju "Robnih kuća", zaposleni su poverioci na 19 odsto duga, a četiri velike državne banke u stečaju preko Agencije za osiguranje depozita potražuju 50 odsto. Inače, ove banke imaju i hipoteke na objektima robnih kuća, a nisu bile voljne da prihvate reorganizaciju firme kao mogućnost njenog izlaska iz krize i naplate svojih potraživanja. Ostatak duga od tridesetak odsto potražuju dobavljači i javna preduzeća.

– Odluka Trgovinskog suda iz 2003. godine o unovčenju imovine je najpovoljniji, najcelishodniji i na Zakonu zasnovan način da se poverioci namire, što je i svrha stečaja – rekla je Gordana Jovanović, uz ocenu da je deo radnika izmanipulisan, zloupotrebljen, da koriste u javnosti netačne podatke, kao i trenutak da se čeka na novu vladu.

Predsednica odbora poverilaca demantovala je i tvrdnje nekih radnika da su akcionari preduzeća, jer u Robnim kućama nikada nije bilo svojinske transformacije, takva odluka nikada nije bila doneta i u ovom slučaju se radi o 100 odsto društvenog kapitala.

– Čak i da jesu akcionari, oni bi u slučaju stečaja bili dužnici, a ne poverioci – ukazala je Gordana Jovanović.

Supervizor u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika Gorica Golubović je kazala da je Agencija za privatizaciju "uvedena" u kasnijoj fazi stečajnog postupka i da u njenom radu nisu uočene nepravilnosti i nezakonitosti. Validni dokazi štrajkačkog odbora i poverilaca o tome nisu dostavljeni.

Inače, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ne može retroaktivno da vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika, a za eventualne nepravilnosti u prethodnom postupku sprovođenja stečaja Agencija za privatizaciju ne odgovara, izričiti su bili ljudi iz Agencije i odbora poverilaca.