Стечај у Робним кућама законит

Агенција за приватизацију позвала је јуче штрајкаче компаније Робних кућа "Београд" да прекину штрајк глађу, јер тај чин ни у ком случају не може да спречи спровођење правоснажних одлука. Директор Центра за стечај у Агенцији за приватизацију Дејан Јокић рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре да Агенција спроводи одлуку Трговинског суда из Београда из 2003. године о уновчењу имовине, која је и одлуком Вишег трговинског суда постала правоснажна.

Агенција је, иначе, именована за стечајног управника у марту 2006. године. Неколико месеци касније, 24. августа, Одбор поверилаца донео је одлуку о продаји правног лица у стечају прикупљањем јавних понуда. Оглас је у припреми, а разлог што још није објављен је обимна техничка документација, јер је реч о једном о три највећа стечаја у Европи.

У робним кућама је још 1996. године отворен предстечајни поступак или такозвани радни стечај, а 15. маја 2002. године отворен је стечајни поступак. У марту прошле године, када је Агенција постала стечајни управник, дугови су достигли 80 милиона евра, а за непуних годину дана повећани су на 93 милиона евра. Наиме, разне обавезе месечно износе између милион и милион и по евра и сваки наредни месец увећава обавезе стечајног дужника за више од милион евра. Између осталог, за плате запослених месечно се обезбеђује 35 милиона динара. У Компанији је тренутно запослено 1.227 радника, а за све године године стечаја отпуштена су четири радника због злоупотреба са закупом простора.

Вредност имовине ове компаније процењује се на више од 200 милиона евра, а она располаже са 37 објеката широм Србије.

Председник одбора поверилаца Гордана Јовановић подсетила је да у случају стечаја повериоци имају главну реч, јер су они, практично, наследници предузећа које је у толиким дуговима да не измирује своје обавезе. У случају "Робних кућа", запослени су повериоци на 19 одсто дуга, а четири велике државне банке у стечају преко Агенције за осигурање депозита потражују 50 одсто. Иначе, ове банке имају и хипотеке на објектима робних кућа, а нису биле вољне да прихвате реорганизацију фирме као могућност њеног изласка из кризе и наплате својих потраживања. Остатак дуга од тридесетак одсто потражују добављачи и јавна предузећа.

– Одлука Трговинског суда из 2003. године о уновчењу имовине је најповољнији, најцелисходнији и на Закону заснован начин да се повериоци намире, што је и сврха стечаја – рекла је Гордана Јовановић, уз оцену да је део радника изманипулисан, злоупотребљен, да користе у јавности нетачне податке, као и тренутак да се чека на нову владу.

Председница одбора поверилаца демантовала је и тврдње неких радника да су акционари предузећа, јер у Робним кућама никада није било својинске трансформације, таква одлука никада није била донета и у овом случају се ради о 100 одсто друштвеног капитала.

– Чак и да јесу акционари, они би у случају стечаја били дужници, а не повериоци – указала је Гордана Јовановић.

Супервизор у Агенцији за лиценцирање стечајних управника Горица Голубовић је казала да је Агенција за приватизацију "уведена" у каснијој фази стечајног поступка и да у њеном раду нису уочене неправилности и незаконитости. Валидни докази штрајкачког одбора и поверилаца о томе нису достављени.

Иначе, Агенција за лиценцирање стечајних управника не може ретроактивно да врши надзор над радом стечајних управника, а за евентуалне неправилности у претходном поступку спровођења стечаја Агенција за приватизацију не одговара, изричити су били људи из Агенције и одбора поверилаца.