Dugovi vezali ruke neimarima

Stručnjaci mnogih domaćih građevinskih firmi kivni su na državu i uglavnom ne žele javno da komentarišu upliv stranih firmi na domaće tržište. Danilo Dragojević, savetnik u firmi "Mostprojekt", koja je učestvovala u izradi projekta popravke Autokomande, ističe da je, pre svega, stanje u državi kumovalo razaranju uglednih domaćih firmi, što je dovelo do već poznatog problema "odliva mozgova".  

– Insistirali smo pre sedam godina na tome da država napravi strategiju prema građevinskoj operativi, jer to je nekada bila najveća izvozna grana u zemlji, a sada je najveće uvozno dobro. Ceo problem još nije pravilno tretiran na nivou države – objašnjava Danilo Dragojević.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji više firmi koje mogu da urade određeni građevinski posao mučeći se, ali problem je, kao i obično – novac.

– Nijedno od naših nekada svetski poznatih preduzeća ne može da ispuni bankarske uslove na tenderu, jer tavori u dugovima. Čak i kada imaju dobre ljude u svojim redovima. Činjenica je da ima kvalitetnih stručnjaka i u "Mostogradnji" i "Planumu", "Trudbeniku", "Energoprojektu". Sve se vrti u krug. Kako neko može da pobedi na konkursu veliku i bogatu svetsku firmu, ako domaćem preduzeću naša država, koja bi trebalo da mu ponudi posao, duguje, recimo, pola milijarde dinara? – pita i objašnjava Dragojević.

Naš sagovornik smatra da perspektive nema i neće je ni biti dok god mladi stručnjaci budu odlazili iz zemlje.

– U tom smislu slažem se sa vašim sagovornicima, Bojanom Stanojevićem i profesorom Milanom Maksimovićem. I oni mladi stručnjaci koji ostanu u zemlji jednostavno nemaju od koga da nauče posao. Proizilazi da stranci znaju više nego mi, pa zbog toga i dobijaju poslove – kaže Dragojević.

Što se radova na Autokomandi tiče, Dragojević ističe da se sada odgovornost za kašnjenje prebacuje "iz ruke u ruku", od gradskih vlasti do izvođača radova i projektanata.

– Izvođač radova prihvata ugovoreni rok da ne bi izgubio posao, ali u zimskim uslovima, čak i kada je ovako lepo vreme, teško je raditi. Možda je dnevna temperatura dovoljno visoka, ali ona noću pada i onda šine koje se postavljaju zahtevaju zagrevanje. Naglašavam, projekat se uvek pravi na osnovu onoga što se može videti spolja, projektanti ne mogu da znaju šta se nalazi u unutrašnjosti mosta koji treba da bude popravljen – ističe Dragojević.

On smatra da će, ukoliko država ne učini nešto konkretno, i budući poslovi, kao što su popravke Pančevačkog mosta i Gazele biti problematični.