Šverc po mraku

Vranje – Stočne pijace u Vranju, Vladičinom Hanu, Vlasu, Krivoj Feji i Ristovcu godinama važe za veoma snabdevene. Stoka dogonjena iz okolnih sela i planinskih krajeva, a neka raznim prevoznim sredstvima dopremljena kupuje se, najčešće đuture pod okriljem mraka, meri se konopcima i "rabušima", a ponekad i na vagama. Potom se tovari u kamione i transportuje najčešće na Kosovo i Metohiju, mada deo završi i u divljim klanicama nadomak pijace i u romskim naseljima.

Inače, trgovina krupnom stokom jeste biznis na kojem Albanci, Romi i mnogi drugi u lancu trgovine zgrću pozamašne sume. Inspekcije ponešto otkriju i sankcionišu, ali je to premalo da bi se zaveo kakav-takav red. Dosta stoke koja se transportuje noću planinskim putevima na Kosovo i Metohiju, zapleni tržišna inspekcija i zaustavi policija. Međutim, prilično i promakne putevima znanim samo švercerima.

– Ovog puta sam prošao dobro. Kupcu se dopala stoka i hteo je što pre da je utovari u kamion i odveze. Tako se dogodilo da jednog junca, u mraku, dva puta meri – kaže Rade Mladenović iz okoline Davidovca i dodaje da je prilikom prethodne prodaje "kalirao" sa jednim teletom.

U opštem metežu, naročito noću, kada kupac oseti dobru robu, događaju se čudne stvari. Nekima to dobro dođe pa "pumpaju junce" i tako dobiju na težini i od 120 do 140 kilograma. Međutim, odlučuje "iskustvo na obe strane" pa je prevara ipak malo.

– nemamo problema sa prodajom stoke, pa i tovljenika kao u Mačvi, Sremu i drugim mestima. Kod nas se meso traži i koliko-toliko drži cenu i isplati se, donekle, uloženo. Međutim, zbog propusta koji se čine u stočarstvu, plašim se da ćemo za nekoliko godina ostati bez stočnog fonda – kaže Stojan Jovanović, stočar iz okoline Klinovca.

Kupljena telad na pijacama u vranjskom kraju po oko 170 dinara za kilogram žive vage preko administrativne linije vrede bar 50 odsto više. Stoku prevode provereni albanski vodiči uhodanim kanalima preko sela koja se nalaze uz samu liniju sa Kosovom i Metohijom, ili planinskim putevima kakvih je u opštinama Bujanovac i Preševo mnogo.

Nadležne inspekcije napominju da je nakupcima stoke teško ući u trag i zbog toga što administrativna linija vrlo često ide tako da dvorište jednog domaćinstva deli na dva dela. U takvim slučajevima, a njih je više, nije moguće kontrolisati bilo kakav šverc pa i šverc stoke, kažu inspektori.

Valja reći da se lokalno "tržište", pak, snabdeva jeftinim mesom na ovaj način. Veterinarska i druge inspekcije u koordiniranim kontrolama oduzimaju meso, a ponekad i stoku, ali Romi koji se godinama bave tom trgovinom nastavljaju da u svojim dvorištima i kućama kolju telad i prodaju meso po narudžbini i želji kupaca. kod njih se jeftinijim mesom snabdevaju, kako imaju običaj da se hvale, "mnogi opštinari, viđenija gospoda, pa čak i doktori".

U vranjskom kraju nije nikakva tajna da se iz divljih klanica snabdevaju pojedini ugostiteljski objekti, mesare i građani. Prodavci odnose meso kupcima "na noge", a može se kupiti "na čerek" i na ulici u vranjskoj Gornjoj čaršiji, pored stočne pijace u Ristovcu i drugde.