Шверц по мраку

Врање – Сточне пијаце у Врању, Владичином Хану, Власу, Кривој Феји и Ристовцу годинама важе за веома снабдевене. Стока догоњена из околних села и планинских крајева, а нека разним превозним средствима допремљена купује се, најчешће ђутуре под окриљем мрака, мери се конопцима и "рабушима", а понекад и на вагама. Потом се товари у камионе и транспортује најчешће на Косово и Метохију, мада део заврши и у дивљим кланицама надомак пијаце и у ромским насељима.

Иначе, трговина крупном стоком јесте бизнис на којем Албанци, Роми и многи други у ланцу трговине згрћу позамашне суме. Инспекције понешто открију и санкционишу, али је то премало да би се завео какав-такав ред. Доста стоке која се транспортује ноћу планинским путевима на Косово и Метохију, заплени тржишна инспекција и заустави полиција. Међутим, прилично и промакне путевима знаним само шверцерима.

– Овог пута сам прошао добро. Купцу се допала стока и хтео је што пре да је утовари у камион и одвезе. Тако се догодило да једног јунца, у мраку, два пута мери – каже Раде Младеновић из околине Давидовца и додаје да је приликом претходне продаје "калирао" са једним телетом.

У општем метежу, нарочито ноћу, када купац осети добру робу, догађају се чудне ствари. Некима то добро дође па "пумпају јунце" и тако добију на тежини и од 120 до 140 килограма. Међутим, одлучује "искуство на обе стране" па је превара ипак мало.

– немамо проблема са продајом стоке, па и товљеника као у Мачви, Срему и другим местима. Код нас се месо тражи и колико-толико држи цену и исплати се, донекле, уложено. Међутим, због пропуста који се чине у сточарству, плашим се да ћемо за неколико година остати без сточног фонда – каже Стојан Јовановић, сточар из околине Клиновца.

Купљена телад на пијацама у врањском крају по око 170 динара за килограм живе ваге преко административне линије вреде бар 50 одсто више. Стоку преводе проверени албански водичи уходаним каналима преко села која се налазе уз саму линију са Косовом и Метохијом, или планинским путевима каквих је у општинама Бујановац и Прешево много.

Надлежне инспекције напомињу да је накупцима стоке тешко ући у траг и због тога што административна линија врло често иде тако да двориште једног домаћинства дели на два дела. У таквим случајевима, а њих је више, није могуће контролисати било какав шверц па и шверц стоке, кажу инспектори.

Ваља рећи да се локално "тржиште", пак, снабдева јефтиним месом на овај начин. Ветеринарска и друге инспекције у координираним контролама одузимају месо, а понекад и стоку, али Роми који се годинама баве том трговином настављају да у својим двориштима и кућама кољу телад и продају месо по наруџбини и жељи купаца. код њих се јефтинијим месом снабдевају, како имају обичај да се хвале, "многи општинари, виђенија господа, па чак и доктори".

У врањском крају није никаква тајна да се из дивљих кланица снабдевају поједини угоститељски објекти, месаре и грађани. Продавци односе месо купцима "на ноге", а може се купити "на черек" и на улици у врањској Горњој чаршији, поред сточне пијаце у Ристовцу и другде.