Danas kremacija Vladislava Mitrovića

Na Novom groblju u Beogradu danas će biti kremiran (14,30 č) Vladislav Mitrović (Svilajnac, 30. mart 1923 – Beograd, 5. jun 2012). O skromnim ljudima se, na žalost, piše tek u ovakvim prilikama. A on je bio preskroman.

U novinarstvu, Crvenoj zvezdi i konjičkom sportu je učinio toliko da je dovoljna i samo jedna od te tri oblasti, pa da ostane zapamćen.

Drugi svetski rat je prekinuo njegovo studiranje na Pravnom fakultetu u Beogradu. Nije se mirio s okupacijom, pa je bio na nemačkoj poternici. Kada se po oslobođenju vratio u glavni grad prionuo je da završi studije, ali time nisu iscrpljene njegove mogućnosti.

Bio je glavni i odgovorni urednik lista „Student” i jedan od osnivača Fiskulturnog društva Student. Sada izgleda nezamislivo, ali je u ono vreme, 1946, fuzija Studenta i Crvene zvezde mnogo značila „crveno-belima”, jer su time stekli armiju navijača među studentima i mladima, a samim tim i oreol kluba u kome se ne radi baš sve po direktivi.

Privoleti studente da se njihovo fiskulturno društvo ulije u Crvenu zvezdu nije bilo lako. Moralo je da se agituje, pa je Vlada Mitrović, između ostalih i s Rajkom Mitićem, držao govore da bi se pridobili studenti.

Posle spajanja dva sportska društva Crvenoj zvezdi je bio potreban aktivista kao što je Vlada Mitrović. S obzirom da je pre rata igrao fudbal u podmlatku Jugoslavije još iz tog doba je odlično poznavao prvotimce Crvene zvezde, jer su oni u nju došli ili iz njegovog kluba ili iz „večitog rivala” BSK-a.

Zato je, u jednom kriznom trenutku, na početku 1955, postavljen za „tehnika” Fudbalskog kluba. Kakva je to funkcija dovoljno je da se navede da je nju, po završetku igračke karijere, obavljao Rajko Mitić!

Mitrović je sa te dužnosti godinu kasnije, kao pravnik, imenovan za  generalnog sekretara kluba. Tu funkciju je obavljao do kraja 1956, a onda je morao potpuno da se posveti novom zadatku. Kao urednik Radio-Beograda određen je da osnuje Televiziju Beograd! I on je bio među onima koji su išli u Milano da „kupe” znanje kako se pravi televizija.

Kada je Televizija Beograd već stala na svoje noge Mitrovića je pozvala „Politika”. Kao prekaljenom novinaru i uredniku poverena mu je Spoljnopolitička rubrika. Bio je i u nemilosti, ali je sve to sportski podneo. Bio je uvek pouzdan igrač u „Politikinom” timu šta god da je radio – od izveštavanja sa konjskih trka do vođenja finansija naše kuće iz koje je i otišao u penziju 1986.

Malo je reći da su Vladi Mitroviću „Politika”, Crvena zvezda i hipodrom bile ljubavi kojima je s mladalačkim žarom bio veran celog života. Onaj ko voli nada se i da će mu ljubav biti uzvraćena. Vlada Mitrović nije ništa tražio zauzvrat. On je do poslednjeg daha, iako već godinama narušenog zdravlja, po najvećoj žezi išao na hipodrom da bi volonterski, ali najstručnije što se može, izveštavao sa konjskih trka čitaoce „Politike”. Nikakvo nevreme nije moglo da ga spreči ni u poodmaklim godinama da ode u Zvezdu, tada samo kao član Saveta veterana, da ukaže na probleme i ponudi rešenja, a da onda, kad proceni da je to za dobro kluba, na stranicama „Politike” kritički, ali najdobronamernije, obavesti javnost o tome šta se događa u klubu.

A kakav je bio kao „zvezdaš” može da se vidi iz sledećeg. Jedne godine, ne tako davno, Partizan je već posle nekoliko kola odmakao Crvenoj zvezdi. Vlada Mitrović se zadesio u našoj redakciji u vreme TV-prenosa utakmice „crno-belih” s OFK Beogradom.

– Bilo bi dobro da Partizan izgubi. Da prvenstvo bude zanimljivije.

I, stvarno, Partizan je izgubio, kola su mu krenula nizbrdo, Zvezda je ubrzo izbila na čelo tabele i do kraja sačuvala prvo mesto.

Narednu sezonu Crvena zvezda je sjajno počela. Vlada Mitrović je ostao kod nas da gleda jednu njenu utakmicu na televiziji. Setivši se njegovog obrazloženja od prošle godine u šali mu je rečeno da bi bilo dobro da Zvezda izgubi da prvenstvo bude zanimljivo:

– A, ne. Ništa lepše nego kad još u jesen napravimo veliku prednost, pa mogu mirno da pratim prvenstvo do kraja.

Ivan Cvetković