Ne pristajemo na prodaju iz stečaja

Dosije Politike: Robne kuće "Beograd"
Pojedinac ili preduzeće koje kupi Robne kuće "Beograd" iz stečaja dobiće jednu od najvrednijih domaćih robnih marki, vodeću poziciju i prvenstvo u srpskoj trgovini, a platiće cenu daleko ispod tržišne vrednosti, tvrdi Božana Trifunović, rukovodilac Udruženja poverilaca i akcionara kompanije Robnih kuća "Beograd". Kao argument za ovu tvrdnju Trifunovićeva iznosi podatak da RK "Beograd" u svom vlasništvu ima 280.000 kvadratnih metara prodajno-poslovnog prostora na najboljim mestima u Beogradu, Srbiji i Crnoj Gori.

Kako je moguće da "Robne kuće" tokom stečaja uvećaju dug sa 49 miliona na 98 miliona evra?

Stečaj se uvodi zbog popravljanja lošeg stanja u preduzeću i namirivanja poverilaca, a ne da bi se firma osiromašila i za male pare prodala. Dug RK "Beograd" se uvećao lošim potezima stečajnih upravnika, kojih je od 15. maja 2002. godine do danas bilo petoro, i poverenika kojih je u istom periodu bilo dvoje. Stečajni upravnici i poverenici su radili dobro jedino za sebe i svoj interes, ne plaćajući porez, potraživanja dobavljačima, račune "Vodovodu" i "Elektrodistribuciji", a naplaćujući zakup i rasprodajući imovinu firme.

Šta je od imovine "Robnih kuća" prodato od kada je uveden stečaj, po kojoj ceni i gde je nestao novac zarađen prodajom?

Do sada je u stečaju prodato 40.000 kvadrata poslovno-prodajnog prostora po ceni od 572 miliona dinara, što je nešto više od sedam miliona evra. Četiri robne kuće u Bosni (Zenica, Bihać, Bosanski Brod i Doboj) prodate su za 1.960.000 evra, odmaralište na moru u Gradcu (2.500 kvadrata) koje je izgrađeno isključivo od regresa radnika, prodato je za 610.000 evra. Sindikalno odmaralište na Zlatiboru (hotel visoke B kategorije sa 285 ležajeva) koje je takođe izgrađeno isključivo od regresa radnika, 60 ari zemlje i samousluga prodati su za 1.600.000 evra. Miroslav Mišković, vlasnik "Delta holdinga", sada je vlasnik samoposluge RK u Paraćinu, kao i 80 odsto RK u Pazaru koju je kupio fiktivni kupac u Miškovićevo ime, a RK na Karaburmi Mišković je platio 700.000 evra da bi je ubrzo prodao Filipu Cepteru po znatno višoj ceni. Od ovog novca nije namiren ni dinar dugovanja.

Da li su radnici poverioci dali saglasnost za prodaju?

Sve su prodali bez znanja i saglasnosti radnika poverilaca. Odbor poverilaca je formiran tek u oktobru 2005. godine, a prva sednica je održana u januaru 2006. godine. Takođe, procena vrednosti cele kompanije izvršena je u oktobru 2005. godine, a zakonska obaveza je bila da se to učini do kraja 2002. godine, odnosno najkasnije šest meseci po uvođenju stečaja.

Koliko danas vrede "Robne kuće"?

Likvidaciona vrednost zvanično je 203 miliona evra. Napominjem da je neposredno pre uvođenja stečaja švajcarsko-francusko-nemačka korporacija "Jelmoli" nudila 900 miliona maraka za kupovinu RKB. U procenu likvidacione vrednosti firme, pod izgovorom da su "zaboravljene" nisu "ušle" robne kuće u Bijelom Polju i Podgorici, kao ni 27,4 hektara isprojektovanog zemljišta u industrijskoj zoni na Bežanijskoj kosi. Vlasnički udeli RKB u 26 banaka takođe nisu ušle u procenu vrednosti i to je posebna priča. "Kuće" su imale 50 odsto udela u Beobanci, koliki je vlasnički udeo u drugim bankama, još uvek ne znamo.

Kako je uopšte došlo do toga da gigant poput RKB ode pod stečaj?

Mi smo faktički "gurnuti" u stečaj. Neposredan povod da se stečaj 15. 5. 2002. uvede u RKB bila je blokada računa od pet miliona dinara, a mi smo samo na računu u Beobanci imali 28 miliona dinara. Većina banaka u kojima imamo udeo je pod stečajem, ali je i danas aktiva u tim bankama veća nego pasiva. Izgleda da je cilj da se prvo likvidiraju Robne kuće, pa onda banke kako bi se sakrili tragovi pljačke iz devedesetih godina.

Da li se zna ko bi mogao biti kupac RKB iz stečaja?

Nijedna strana firma neće kupiti preduzeće sa problemima kakvi danas postoje u RKB-u. Očigledno je da se nekome žuri da veliku firmu kupi za male pare. Imamo saznanja da firma "Jelmoli korporejšn", koja nema nikakve veze sa korporacijom Jelmoli koja je pre stečaja želela da kupi RKB i koja je registrovana na ime advokata Milana Beka, želi da kupi RKB. Uzeli su ime ozbiljne korporacije i firmi koja se vodi na ime Bekovog advokata dodali nastavak "korporejšn" kako bi nekoga možda zbunili, što je krajnje nekorektno.

Koje je, po vašem mišljenju, najbolje rešenje za RK "Beograd"?