Не пристајемо на продају из стечаја

Досије Политике: Робне куће "Београд"
Појединац или предузеће које купи Робне куће "Београд" из стечаја добиће једну од највреднијих домаћих робних марки, водећу позицију и првенство у српској трговини, а платиће цену далеко испод тржишне вредности, тврди Божана Трифуновић, руководилац Удружења поверилаца и акционара компаније Робних кућа "Београд". Као аргумент за ову тврдњу Трифуновићева износи податак да РК "Београд" у свом власништву има 280.000 квадратних метара продајно-пословног простора на најбољим местима у Београду, Србији и Црној Гори.

Како је могуће да "Робне куће" током стечаја увећају дуг са 49 милиона на 98 милиона евра?

Стечај се уводи због поправљања лошег стања у предузећу и намиривања поверилаца, а не да би се фирма осиромашила и за мале паре продала. Дуг РК "Београд" се увећао лошим потезима стечајних управника, којих је од 15. маја 2002. године до данас било петоро, и повереника којих је у истом периоду било двоје. Стечајни управници и повереници су радили добро једино за себе и свој интерес, не плаћајући порез, потраживања добављачима, рачуне "Водоводу" и "Електродистрибуцији", а наплаћујући закуп и распродајући имовину фирме.

Шта је од имовине "Робних кућа" продато од када је уведен стечај, по којој цени и где је нестао новац зарађен продајом?

До сада је у стечају продато 40.000 квадрата пословно-продајног простора по цени од 572 милиона динара, што је нешто више од седам милиона евра. Четири робне куће у Босни (Зеница, Бихаћ, Босански Брод и Добој) продате су за 1.960.000 евра, одмаралиште на мору у Градцу (2.500 квадрата) које је изграђено искључиво од регреса радника, продато је за 610.000 евра. Синдикално одмаралиште на Златибору (хотел високе Б категорије са 285 лежајева) које је такође изграђено искључиво од регреса радника, 60 ари земље и самоуслуга продати су за 1.600.000 евра. Мирослав Мишковић, власник "Делта холдинга", сада је власник самопослуге РК у Параћину, као и 80 одсто РК у Пазару коју је купио фиктивни купац у Мишковићево име, а РК на Карабурми Мишковић је платио 700.000 евра да би је убрзо продао Филипу Цептеру по знатно вишој цени. Од овог новца није намирен ни динар дуговања.

Да ли су радници повериоци дали сагласност за продају?

Све су продали без знања и сагласности радника поверилаца. Одбор поверилаца је формиран тек у октобру 2005. године, а прва седница је одржана у јануару 2006. године. Такође, процена вредности целе компаније извршена је у октобру 2005. године, а законска обавеза је била да се то учини до краја 2002. године, односно најкасније шест месеци по увођењу стечаја.

Колико данас вреде "Робне куће"?

Ликвидациона вредност званично је 203 милиона евра. Напомињем да је непосредно пре увођења стечаја швајцарско-француско-немачка корпорација "Јелмоли" нудила 900 милиона марака за куповину РКБ. У процену ликвидационе вредности фирме, под изговором да су "заборављене" нису "ушле" робне куће у Бијелом Пољу и Подгорици, као ни 27,4 хектара испројектованог земљишта у индустријској зони на Бежанијској коси. Власнички удели РКБ у 26 банака такође нису ушле у процену вредности и то је посебна прича. "Куће" су имале 50 одсто удела у Беобанци, колики је власнички удео у другим банкама, још увек не знамо.

Како је уопште дошло до тога да гигант попут РКБ оде под стечај?

Ми смо фактички "гурнути" у стечај. Непосредан повод да се стечај 15. 5. 2002. уведе у РКБ била је блокада рачуна од пет милиона динара, а ми смо само на рачуну у Беобанци имали 28 милиона динара. Већина банака у којима имамо удео је под стечајем, али је и данас актива у тим банкама већа него пасива. Изгледа да је циљ да се прво ликвидирају Робне куће, па онда банке како би се сакрили трагови пљачке из деведесетих година.

Да ли се зна ко би могао бити купац РКБ из стечаја?

Ниједна страна фирма неће купити предузеће са проблемима какви данас постоје у РКБ-у. Очигледно је да се некоме жури да велику фирму купи за мале паре. Имамо сазнања да фирма "Јелмоли корпорејшн", која нема никакве везе са корпорацијом Јелмоли која је пре стечаја желела да купи РКБ и која је регистрована на име адвоката Милана Бека, жели да купи РКБ. Узели су име озбиљне корпорације и фирми која се води на име Бековог адвоката додали наставак "корпорејшн" како би некога можда збунили, што је крајње некоректно.

Које је, по вашем мишљењу, најбоље решење за РК "Београд"?