"Kika" iz ledenog doba

Verodostojna replika kikindskog mamuta, tačnije glava i tri i po metra dugačke kljove ženke koju u Prirodnjačkom muzeju iz milošte zovu "Kika" od juče krasi kalemegdanski galerijski prostor kuće koja već 111 godina čuva prirodnu nacionalnu baštinu. Posle višemesečnog neumornog rada vajara Miroljuba Stamenkovića, ovo vredno svedočanstvo prirode postalo je centralna figura postavke "Životinjski svet ledenog doba" koja će biti otvorena do kraja juna. Na otvaranju izložbe dr Ljupko Rundić, predsednik Srpskog geološkog društva, podsetio je na to da koliko god da je otkriće kikindskog mamuta važna stvar, toliko je bitno i to da posle izložbe ovu prirodnu dragocenost ne sme ponovo da proguta mrak nekog muzejskog depoa.

– "Kika" sigurno postaje deo geološkog nasleđa Srbije, a Kalemegdan je najbolje mesto za njeno predstavljanje – kazao je Runić.  

Osim replike ženskog surlaša koji je od ledenog doba sve do pre deset godina bio zaglibljen u priobalnom delu kikindske močvare, a čiji se originalni fosilni ostaci nalaze u Narodnom muzeju u Kikindi, galerijske police ulepšavaju i karakteristične životinje koje su u dalekoj prošlosti bile rasprostranjene po vascelom evropskom kontinentu. Originalne lobanje i delovi skeleta stepskog bizona, runastog nosoroga, džinovskog jelena, zatim noga pećinskog medveda, ostaci sitnih sisara, poput stepskog zviždara koji i danas nastanjuje severne predele Azije, smotuljak dlaka runastog mamuta, "lesne" lutke čiji je tvorac isključivo priroda – samo su neki od četrdesetak muzejskih eksponata koji su obuhvaćeni ovom postavkom.

Tim nepreglednim dragocenostima ledenog doba, po svemu sudeći, ipak preti povratak u večni mrak. Budući da Prirodnjački muzej nema stalnu postavku niti izložbeni prostor, po zatvaranju ove izložbe, glava i kljove sa ostatkom replike mamuta koji je živeo pre otprilike 100.000 godina, a trenutno je položen u dvorištu muzeja u Njegoševoj ulici, biće najverovatnije vraćeni u podrumske prostorije. Dragana Stojić, saradnik za komunikacije pri Prirodnjačkom muzeju, podsetila je da se izrada cele replike originalnih dimenzija privodi kraju. Jedno pitanje, ipak, lebdi u vazduhu: da li će sudbina ove replike biti ta da godinama, možda stolećima, čami u depou ili, kao sada, u dvorištu muzeja?

– Postavlja se pitanje njenog valjanog smeštaja i izlaganja, jer muzej ne raspolaže potrebnim prostorom da bi ovaj izuzetni eksponat bio predstavljen javnosti. Postoji mogućnost da ova dragocenost u celosti bude izložena u objektu koji bi mogao, ako nas posluži sreća, da bude sagrađen pokraj galerije na Malom Kalemegdanu. Predlog smo već uputili i "Beogradskoj tvrđavi" i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a šta će na kraju biti, niko još ne može da obelodani – objašnjava Stojićeva.