"Кика" из леденог доба

Веродостојна реплика кикиндског мамута, тачније глава и три и по метра дугачке кљове женке коју у Природњачком музеју из милоште зову "Кика" од јуче краси калемегдански галеријски простор куће која већ 111 година чува природну националну баштину. После вишемесечног неуморног рада вајара Мирољуба Стаменковића, ово вредно сведочанство природе постало је централна фигура поставке "Животињски свет леденог доба" која ће бити отворена до краја јуна. На отварању изложбе др Љупко Рундић, председник Српског геолошког друштва, подсетио је на то да колико год да је откриће кикиндског мамута важна ствар, толико је битно и то да после изложбе ову природну драгоценост не сме поново да прогута мрак неког музејског депоа.

– "Кика" сигурно постаје део геолошког наслеђа Србије, а Калемегдан је најбоље место за њено представљање – казао је Рунић.  

Осим реплике женског сурлаша који је од леденог доба све до пре десет година био заглибљен у приобалном делу кикиндске мочваре, а чији се оригинални фосилни остаци налазе у Народном музеју у Кикинди, галеријске полице улепшавају и карактеристичне животиње које су у далекој прошлости биле распрострањене по васцелом европском континенту. Оригиналне лобање и делови скелета степског бизона, рунастог носорога, џиновског јелена, затим нога пећинског медведа, остаци ситних сисара, попут степског звиждара који и данас настањује северне пределе Азије, смотуљак длака рунастог мамута, "лесне" лутке чији је творац искључиво природа – само су неки од четрдесетак музејских експоната који су обухваћени овом поставком.

Тим непрегледним драгоценостима леденог доба, по свему судећи, ипак прети повратак у вечни мрак. Будући да Природњачки музеј нема сталну поставку нити изложбени простор, по затварању ове изложбе, глава и кљове са остатком реплике мамута који је живео пре отприлике 100.000 година, а тренутно је положен у дворишту музеја у Његошевој улици, биће највероватније враћени у подрумске просторије. Драгана Стојић, сарадник за комуникације при Природњачком музеју, подсетила је да се израда целе реплике оригиналних димензија приводи крају. Једно питање, ипак, лебди у ваздуху: да ли ће судбина ове реплике бити та да годинама, можда столећима, чами у депоу или, као сада, у дворишту музеја?

– Поставља се питање њеног ваљаног смештаја и излагања, јер музеј не располаже потребним простором да би овај изузетни експонат био представљен јавности. Постоји могућност да ова драгоценост у целости буде изложена у објекту који би могао, ако нас послужи срећа, да буде саграђен покрај галерије на Малом Калемегдану. Предлог смо већ упутили и "Београдској тврђави" и Градском заводу за заштиту споменика културе, а шта ће на крају бити, нико још не може да обелодани – објашњава Стојићева.